Švedski parlament izglasao je dodatno pooštravanje politike prema imigrantima, usvajanjem zakona koji omogućavaju vlastima da ukinu boravišne dozvole na osnovu nejasno definisanog kriterijuma „lošeg ponašanja“, kao i da obavežu većinu zaposlenih u javnom sektoru da prijavljuju osobe za koje sumnjaju da borave u zemlji bez dokumenata, piše Guardian.
Novi zakoni dolaze uoči parlamentarnih izbora u septembru. Vlada desnog centra trenutno zavisi od podrške krajnje desne stranke Švedske demokrate, koja otvoreno zagovara stvaranje jednog od najneprijateljskijih okruženja u Evropi za osobe koje nijesu evropskog porijekla.
Juče su poslanici izglasali takozvani zakon o „dobrom ponašanju“, koji će se odnositi na buduće i trenutno neriješene zahtjeve za boravak, ali će se retroaktivno primjenjivati i na mnoge sadašnje rezidente zemlje.
„Svako ko se ne trudi da postupa ispravno ne bi trebalo da računa na to da će ostati ovdje“, izjavio je švedski ministar za migracije Johan Forsel u martu, kada je predložio zakon.
Iako zakon ne precizira koja će se ponašanja smatrati neprihvatljivim, vlada je ranije kao primjere navela neplaćene dugove, neplaćanje poreza, kriminalne aktivnosti i veze sa ekstremističkim organizacijama.
Reviziju boravišnih dozvola sprovodiće Švedska migraciona agencija, a na njene odluke biće moguće uložiti žalbu.
Zakon je izazvao žestoke kritike opozicionih političara i organizacija za ljudska prava, koje smatraju da su kriterijumi proizvoljni.
„Ovo stvara rizik da boravišne dozvole budu odbijene ili ukinute zbog ponašanja koje nije ni nezakonito ni kažnjivo za švedske građane“, upozorio je nedavno Amnesty International.
Organizacija Civil Rights Defenders sa sjedištem u Stokholmu ocijenila je da zakon „podriva vladavinu prava“.
„Zakon o dobrom ponašanju ostavlja ljude u neizvjesnosti u vezi sa tim koje radnje ili izražavanja mogu biti iskorišćeni protiv njih“, navodi se u njihovom saopštenju.
