Umjerena konzumacija kafe uglavnom se smatra bezbjednom za krvni pritisak, ali pretjeran unos kofeina može imati negativne efekte. Istraživanja pokazuju da kofein kod nekih osoba može privremeno povisiti krvni pritisak, naročito kod onih koji ne piju kafu redovno.
S druge strane, redovno i umjereno ispijanje kafe kod većine ljudi ne utiče negativno na pritisak niti povećava rizik od razvoja hipertenzije, piše Health.com.
Neredovna konzumacija kafe češće se povezuje s privremenim porastom pritiska, dok ujmereno i redovno ispijanje – najčešće jedna do tri šolje dnevno – kod većine ljudi ne predstavlja problem. Istraživanja ukazuju na to da takav unos kofeina uglavnom ne nosi značajan rizik za krvni pritisak, naročito kod žena i nepušača.
Dnevno ne bi trebalo unositi više od 400 miligrama kofeina, a tolika količina može se naći u otprilike tri veće šolje kafe. Smatra se da takav unos ne predstavlja zdravstveni rizik za većinu odraslih osoba.
Unos kofeina iznad preporučene granice može dovesti do neželjenih reakcija, naročito kod osoba koje inače rijetko konzumiraju kofein.
Među najčešćim nuspojavama su ubrzan rad srca, osećaj tjeskobe, nesanica, mučnina, drhtavica, pojačano mokrenje i opšti nemir.
Ko bi trebalo da ograniči unos kofeina?
Iako je kofein bezbjedan za većinu ljudi, određene grupe bi trebalo da budu opreznije. Trudnicama se preporučuje unos manji od 200 miligrama kofeina dnevno, jer kofein prolazi kroz posteljicu.
Oprez se savjetuje i osobama osjetljivim na kofein, onima s poremećajima srčanog ritma, čirom na želucu, gastroezofagealnom refluksnom bolešću (GERB), kao i osobama s teškom hipertenzijom. Takođe, kod uzimanja određenih ljekova važno je posavjetovati se s ljekarom zbog mogućih interakcija.
Kako održavati zdrav krvni pritisak
Za održavanje normalnog krvnog pritiska preporučuju se zdrave životne navike: dovoljno sna, uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama, smanjen unos soli i redovna fizička aktivnost. Upravljanje stresom, prestanak pušenja, umjerena konzumacija alkohola i dovoljan unos kalijuma takođe imaju važnu ulogu.
Ako promjene životnih navika ne dovedu do poboljšanja, važno je obratiti se ljekaru. U nekim slučajevima biće potrebna terapija lijekovima za snižavanje pritiska. Bez obzira na terapiju, zdrave navike ostaju ključan dio dugoročnog upravljanja krvnim pritiskom, piše Index.hr.
