MIŠLJENJE: Odredba člana 90 Nacrta zakona o Centralnoj banci Crne Gore u suprotnosti je s pravilima unutrašnjeg prava države Crne Gore i normama međunarodnog prava koje se prema Ustavu Crne Gore imaju neposredno primenjivati u Crnoj Gori.
Prihvatanjem ove izmene postojećeg Zakona o CBCG skraćuje se mandat članova Saveta CBCG na opšti način i bez ikakve pojedinačne odluke, koja bi bila moguća kada bi se ispunili uslovi za to da nekom članu Saveta prestane funkcija. Mandat članova Saveta, koji je po uslovima ili po važećem zakonu imao da traje šest godina, prestaje samim činom neizbora nekog člana Saveta u novi, rekonstruisani. Time se mandat skraćuje posredno, opštom apstraktnom odlukom (ex lege), čime se ugrožava načelo pravne sigurnosti koje je ugrađeno u svaku pravnu državu i koje spada u opšta pravna načela koja priznaju civilizovani narodi. Ova opšta načela su prema čl. 38 Statuta Međunarodnog suda pravde jedan od glavnih izvora međunarodnog prava.
Ustavni zakon o sprovođenju Ustava Crne Gore sadrži opštu odredbu kojom se za nosioce državnih funkcija na svim nivoima predviđa da im mandat ne prestaje donošenjem Ustava nego traje onoliko koliko je to bilo zakonom predviđeno u trenutku njihovog izbora ili naimenovanja. Centralna banka Crne Gore spada u važne organe i organizacije, čija je nezavisnost naglašena u samom Ustavu, kao što je nezavisnost centralnih banaka i njihovih funkcionera važno pravilo koje se poštuje u svim savremenim državama. U pomenutom Ustavnom zakonu o sprovođenju Ustava Crne Gore ne postoji nijedan izuzetak od ovog opšteg pravila koji bi se mogao odnositi na članove Saveta CBCG.
Obaveze iz sporazuma o pridruživanju: Potpisujući i ratifikujući Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s državama članicama Evropskih zajednica, Crna Gora se obavezala da u roku od pet godina svoje zakonodavstvo, a posebno one njegove delove koji se odnose na bankarstvo, u potpunosti prilagodi pravnom režimu koji važi u Evropskoj uniji i koji je definisan odlukama i praksom organa zajednica koje tvore Evropsku uniju u skupu pravila koji se nazivaju pravnom tečevinom (acquis) Evropske unije. Iako Crna Gora još nije članica Evropske unije, ona je izrazila čvrstu nameru da to bude i obavezala se da radi toga preduzme razne mere, među koje spada i prilagođavanje njenog zakonodavstva acquis-u. Prema pravilima međunarodnog ugovornog prava, kodifikovanim u Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu, država koja je potpisala međunarodni ugovor ne sme ni u periodu dok taj ugovor ne stupi na snagu činiti ništa što ništi ili remeti predmet ili cilj tog ugovora. Uvođenje pravne nesigurnosti u bankarski sektor bio bi svakako korak u tom pravcu i predstavljalo bi kako kršenje međunarodnog prava tako i udar na međunarodni ugled i kredibilitet Crne Gore. Radi potpunog usaglašavanja zakonodavstva o centralnim bankama i prakse u pogledu njegovog sprovođenja Crna Gora, kao i sve članice Evropske unije, mora da savesno sledi uputstva i mišljenja Evropske centralne banke. Evropska centralna banka je u više navrata imala prilike da se izjasni o situacijama koje su istovetne ili sasvim slične stanju koje bi nastalo prihvatanjem novog člana 90 Zakona o CBCG. Sva mišljenja koja je ona tim povodom dala nedvosmisleno pokazuju da se u interesu zaštite nezavisnosti i samostalnosti centralnih banaka funkcioneri tih banaka koji su na odlučilačkim položajima ne mogu smenjivati pre isteka mandata na koji su bili izabrani, bez obzira na to da li se vrši reorganizacija banke ili se njoj poveravaju neke nove nadležnosti.
Vlasti Crne Gore su, pored toga, dužne da poštuju načela demokratskog društva, načela dobrog upravljanja i iskustva najbolje prakse. Sva ona ukazuju na važnost poštovanja pravne sigurnosti i stečenih prava i na ogroman značaj nezavisnosti i samostalnosti centralnih banaka. Nepoštovanje ovih načela, iako se ona ne mogu nazvati perfektnim pravnim normama, ugrožava ugled države i u konkretnom slučaju protivreči svečano izraženoj nameri Crne Gore da postane članica EU.
