Poštovani profesore, doktore, docentu Veseline Drljeviću, predsjedniče Savjeta,
Uvaženi Okrivljeni, Oče Veseline
Praštajte, malo odocnih sa novim pismom, ali obećavam, biće sadržajno. Da ne časim časa, nego da krenemo.
Davno sam to rekla, ali niko me ne sluša. Nije Raonić za crnogorski Javni servis. Davno je on prevazišao ove lokalne okvire i pod hitno mora da gradi međunarodnu karijeru.
Pa evo, kome drugom, nego njemu bi pala na pamet ingeniozna ideja da se u ovom aktuelnom sukobu između menadžmenta i Sindikata svi akteri podvrgnu detektoru laži! Pa, ko ne prođe odmah da napusti RTCG. Pod svi računao je sebe, dva njegova pomoćnika i tri člana Upravnog odbora Sindikata medija.
Nego meni žao detektora. Nema toga koji ne bi pregorio - a ga Bobi takne. Ma, šta takne. Dovoljno bi bilo da su u istoj prostoriji, poligraf crkava. Automatski.
Ja imam bolju ideju. Da se formira Komisija koja će biti osposobljena da znanjem i potrebnim alatkama izvrši pouzdana mjerenja dužine nosa učesnika u sporu. Jer, opšte je poznato – ko laže, tome raste nos. Dakle, članovi Komisije da uzmu po jedan lenjir i svakog učesnika, prije i poslije davanja iskaza, da podvrgnu mjerenju. Pa da vidimo. Po starocrnogorskom - Before and after! Kad se završi mjerenje, da se sve to zbroji, pomnoži, oduzme i tako to i tome slično i dobićemo egzaktne podatke!
Ima još jedna varijanta, doduše skopčana sa putovanjem, što povećava troškove. Ali, šta su pare u odnosu na istinu. Znate, ima u Rimu kamena maska koja se zove Usta istine ili Bocca della Verita. Legenda kaže da će onaj ko ubaci ruku, a laže, bez iste i da ostane – „odgrišće mu ruku“.
Eto, to je taj nekakav tradicionalan metod utvrđivanja istine. Vrlo primjenljiv. Nego, Bobi ima samo dvije ruke?! Svejedno, mi ćemo kao kolektiv čekat na aerodromu, pa ko iz grupe koja je otputovala u Rim, iz aviona izađe sa deficitom gornjih ekstremiteta, znaćemo. Taj je. Ja lično preferiram ovaj metod. Potpuno je prirodan, skoro pa organski. Poligraf možda zrači. Što znam.
A, može i jedna, malo konzervativnija provjera, ali efikasna sto posto. I malo više ide na ruku Raoniću. Ali, Vama to, sigurna sam ne smeta. Dapače! Elem, da pohitate i zamolite naše oce, ako je neko voljan, a bilo bi dobro da budu eksperti iz „službe za kletve“, da učestvuju u Komisiji. Pa da oni, oci, prije davanja iskaza, svakom ispitaniku predoče šta može da mu se desi. Ne ako slaže, nego onako, generalno. Znači oci jednostavno podastru onaj široki spektar kletvi, pa izvolte. I možda da očinski priprijete, radi boljeg efekta. Poslije se to osvešta i zid-beton. Nema vrdanja. Doduše, ova metoda ima mali nedostatak – nema neizvjesnosti oko ishoda, „pravednik“ je već unaprijed poznat. Ali, Bože moj. Navikli smo.
E, sad imam tu jedno pitanje svih pitanja. Mudro je zapazio najbolji hvatač detalja u ovom dijelu planete, moj drug Srđa – Zašto bi RTCG napuštali članovi Upravnog odbora Sindikata medija kad oni i ne rade kod nas? E, bogami Srđa, ne znam. Jedino da gatam. Pitaj Raonića.
Metod po metod i dođosmo do kratke analize generalnog stanja u kući. Pa šta da Vam kažem. Možda bolje da Vam prikažem. Zato sam uvijek voljela televizijsko novinarstvo. Vidiš sliku i sve ti je jasno, ko dan.
Kakva simbolika!
Hoćemo li još malo simbolike, dragi Docentu? A što ne bi, ima je na pretek. Pa evo, izađimo ispred zgrade Javnog servisa u, kako volite da kažete „park RTCG“. Ja bih radije rekla „park iz doba Naoda”.
Uskoro će, koliko sam uspjela da ispratim, svekolikoj javnosti na uvid bitiizložena, brojna djela vajara iz Crne Gore. Na inicijativu i ideju Vašeg uvaženog kolege, člana Savjeta, gospodina Naoda Zorića. Među radovima biće i ogromna skulptura koja predstavlja rolnu toalet papira! Nekako slutim da će upravo taj rad biti najzapaženiji. I najkomentarisaniji.
Simbolika je đavolja rabota, to sam Vam već jednom napisala.
Evo, ne znam… Najbolje da Vi vidite sa uvaženim Zorićem, o čemu je razmišljao i kakve su mu bile namjere.
Ja samo nabacujem teme za razmišljanje - nijesam sigurna da bi neka druga institucija polećela za izmišljajem daispred zgrade đe bivstvuje stoji skulptura u obliku rolne toalet papira! Razmislite.
I, da ne bi neko kupio trunje, moram da napomenem -uvažene umjetnike poštujem i apsolutno uvažavam njihov trud, ideje i kreativnost.
Samo me jedna stvar čudi. Kako je naš veliki ekolog i zagovornik „zelene politike“, nazakoniti Generalni, dozvolio da mjesta gdje se izrađuju skulpture izgledaju kao ekološki incidenti?
Biće da ga je Naod prilično zadužio. Po toj logici Vi onda možete da tražite šta god. Recimo - da Generalni izdejstvuje kod Čarapića da i Vas ubaci u grupu onih čija će imena zlatnim slovima biti upisana u istoriju Crne Gore. Ja već imam ideju gdje bi to moglo da se ukleše… Ali, ne bih sad o tome.
Ili možete da tražite, dok je Naod još u zamahu, da se iskleše jedna crkvica, na ćošku. Pa da djelatnici prije dolaska na posao svrate po blagoslov I duhovni razgovor. Ne mora to da bude veliko. Nešto skromno. Za freskopisanje morali bi da se obratimo ili Metodiju ili Joanikiju. Ne znam na čijoj smo strani? Moramo da se opredijelimo. Pa da znamo da li freskopišemo Dražu ili Pavla? Ili ćemo obojicu. Mislim, nema tu razlike, ali Vi insistirate na tom nekakvom balansu. Ovaj jedan kandidat za fresku je klao i naređivao, a ovaj drugi je uglavnom naređivao. Da se kolje. Pa, eto, Vividite.
Elem, sva je prilika, koliko vidim, moraćete da pravite „ljepši i stariji park“ ispred zgrade RTCG. Da odmah podastrem fotografiju.
Gore pomenuti i „zlatnim slovima upisani“ Čarapić ima još jednu genijalnu ideju. Malo radikalniju doduše, ali od ovog mladog jastreba navikli smo na, da upotrijebim eufemizam, vrlo neuobičajene i nesvakidašnje misaone akrobacije. Naime, Vasilije predlaže da sudije „sastruže“ iz fotelje jer, kako on kaže, ne poštuju Ustav. Ne znam da li je za taj metod I kad neko ne poštuje zakon? Ili je osjetljiv samo na Ustav, a Zakon mu vala i nije nešto obavezujući. Pitam zbog nama bliskog i poznatog slučaja, ako me razumijete šta hoću da kažem?!
Uostalom, kakvo je stanje u RTCG, a bogami i u državi, imao bi Vasilije dosta da „struže“. Sve đavo ponio. Gladne oči, manjak znanja i vaspitanja, višak samopouzdanja, bezobzirnosti revanšizam, ogroman raskorak između ambicija i stvarnih sposobnosti. Asocijacije su čudesan mehanizam. Evo. Čim sam pomenula državu i Javni servis, odmah mi je sve ovo palo na pamet.
I za kraj jedna kratka, ali slikovita digresija. Eto da se ne bi čudili što sve ode u pitu. Slušam prije nekoliko dana, na jednoj od televizija, kolegu koji kaže da smo „proteklih 30 godina bili u zatvoru“.
Zanimljivo. Sve to vrijeme on je „kao zatvorenik“ uspijevao da pokriva ključna mjesta u raznim glasilima u Crnoj Gori. Čak se pominjao i kao ozbiljan kandidat za prvog čovjeka TVCG. Šta će, morao. Tjerali ga. Diktatura je takva. Ne ostavlja prostora za izbor. Ali, to je bilo baš davno. Sigurno pola godine prije „oslobođenja“. E, ja samo mogu da zamislim kako je poslije udarao nogama u gluteus što ne ode na „zli put“. Ko bi mu od „oslobodilaca“ vjerovao da je bio „natjeran“ da prihvati rukovodeće mjesto?
E, vala jesu čudni putevi gospodnji. Konta on da ga je spasilo samo proviđenje pa sad, sa nedokučivih moralnih visina, debatuje po televizijama o vječitoj temi – „šta je čovjek, a mora bit čovjek“.
Imate li Vi neku ideju po tom pitanju?
Neka Vam Bog podari mudrost i strpljenje, blagodarim.
Tanja Šuković, djelatnica RTCG.
