Tome je, kako navode, posebno doprinijelo pogoršanje profitabilnosti, likvidnosti i solventnosti Elektroprivrede a.d. Nikšić u 2022, kao najvećeg državnog preduzeća.
“Štaviše, konsolidovani finansijski izvještaj EPCG, pokazuje da je Elektroprivreda a.d. Nikšić sa privrednim društvima čiji je većinski vlasniku prošloj godini ostvarila gubitak oddevet miliona eura. Tome su posebno doprinijeli ogromni gubici CEDIS-a i EPCG-Solar-Gardnje d.o.o kao društava u većinskom vlasništvu EPCG. Pored toga, značajno smanjenje koeficijenta likvidnosti EPCG ukazuje da ovo društvo (i sa njim povezana pravna lica) ima sve više kratkoročnih obaveza koje dospijevaju za isplatu, a sve manje kratkoročnih sredstava koja dospijevaju na naplatu”, kažu u saopštenju.
Uzorci ovakvog stanja, prvenstveno se, kažu, ogledaju u slabostima korporativnog upravljanja, prvenstveno nedovoljnoj transparentnosti, direktnom miješanja vlasnika u odluke menadžmenta pojedinih društava, nepostojanju revizroskih odbora u svim društvima i sl.
“Značajno su povećani troškovi poslovanja u sektoru energetike, a jedan od ključnih faktora je povećanje troškova zarada usljed ogromnog rasta zaposlenosti. Broj zaposlenih u privrednim društvima u energetici (prvenstveno EPCG, CEDIS, Rudnik uglja i EPCG Solar-Gradnja) je povećan za blizu 1000 lica u 2022.godini, što je skoro 1/4 više u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, kretanjecijena električne energije na tržištu, kao i otežana naplata potraživanja su nepovoljno uticali na prihode energetskih kompanija”, ističu u saopštenju.
Pogoršanje finansijskih rezultata u sektoru energetike, zajedno sa već negativnim rezultatima poslovanja u sektoru saobraćaja, kao drugom najvećem sektoru, neminovno će, dodaju, povećavati pritisak na budžet i državu kao vlasnika.
“Ukoliko državahitno ne donese strategiju sa mjerama za reformeprivrednih društava u svom većinskom vlasništvu i ne reformiše nadzor nad njihovim radom, za očekivati je da će pritisak na budžet da se izmiruju obaveze ovih društava biti sve veći. To već potvrđuju pojedina plaćanja iz budžeta u 2022.godini, kao i činjenica povećanog broja planiranih garancija države u budžetu za 2023.godinu za privredna društva u vlasništvu države, a krajnji ceh svega će platiti građani kao poreski obveznici”, zaključuju u saopštenju.
