Preporučuje se, navode oni, da se „plavo prskanje“ obavi već u jesen, poslije opadanja lišća, ili pak dva puta tokom jeseni, i jednom u zimskom periodu – najkasnije do početka vegetacije.
„Prvi tretman treba obaviti na početku opadanja lišća, kad je opalo 30-40 odsto lišća, a drugi kad je opalo 70-80 odsto, kako bi depozit fungicida dospio na rane koje nastaju prilikom opadanja lišća. Ovim prskanjem smanjuje se infekcioni potencijal ekonomski značajnih fitopatogenih gljiva i bakterija, kao i brojnost ekonomski značajnih štetočina. Suzbija se čađava krastavost plodova jabuke i kruške (Venturia inaequalis i Venturia pyrina), bakteriozna plamenjača jabučastih voćaka (Erwinia amylovora), rogač šljive (Taphrina pruni), monilioza (Monilia laxa) koštičavih voćki (kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje), kovrdzavost lista breskve (Taphrina deformans), crna pjegavost vinove loze (Phomopsis viticola) i dr. Prouzrokovači navedenih bolesti prezimljavaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rak-ranama, trulim organima i drugim skrivenim mjestima“, objašnjavaju iz „Kalije“.
Da se infekcija ne bi ostvarila tokom kasne jeseni i blagih zimskih mjeseci, patogeni se, ističu iz vrtnog centra, uništavaju na mjestu njihovog prezimljavanja. Zbog toga je, dodaju, „plavo prskanje“ neophodno obaviti blagovremeno kako bi se infekcioni potencijal u proljeće smanjio na najmanju mjeru.
„Tretiranje treba obaviti po lijepom vremenu, bez vjetra (da ne bi doslo do zanošenja preparata), kada je temparatura iznad 10 stepeni Celzijusa. Stabla treba dobro nakvasiti, dok sa njih ne počne da kapa, zbog čega se često kaže ʼvoćke je potrebno okupatiʼ. S obzirom da sredstva koja se koriste za prskanje imaju plavičastu boju, kad se voćnjak njima isprska dobija plavičastu nijansu po kojoj je ovaj tretman dobio ime ʼplavo prskanjeʼ. Sva sredstva za zimsko prskanje pripadaju tzv. grupi bakarnih jedinjenja, a to su: Bordovska čorba (bilo industrijska ili sopstvena priprema) koja se koristi u koncentraciji 1,5-2 odsto, Blauvit u koncentraciji jedan odsto, Bakarni oksihlorid 50 u koncentraciji 0,75 odsto, itd“, navode iz „Kalije“.
Ako se voćari odluče za sopstvenu pripremu Bordovske čorbe, ona se sprema na sljedeći način.
„Za pripremu 100 litara Bordovske čorbe u koncentraciji od dva odsto, potrebno je 100 litara vode, dva kilograma Plavog kamena, 0,8 kilograma negašenog ili 2,4 kilograma gašenog kreča. Negašeni kreč se gasi u trostruko većoj količini vode. Od 100 litara vode iz bureta se uzme 10 litara da se razmuti kreč i 10 litara da se rastopi Plavi kamen. Kada se kreč razmuti, procijedi se kroz gazu i vrati u bure da se napravi krečno mlijeko. Kada se Plavi kamen rastopi, sipa se u bure s krečnim mlijekom. Uvijek se sipa rastopljen Plavi kamen u krečno mlijeko. Ne preporučuje se miješanje obrnutim redosledom, jer se tada čorba brže taloži i slabijeg je kvaliteta. Ovako pripremljenu Bordovsku čorbu treba potrošiti istog dana, jer stajanjem gubi fungicidno dejstvo. Fenofaza ʼmisije ušiʼ je poslednji rok kada treba obaviti ʼplavo prskanjeʼ. Tada se preporučuje upotreba mineralnih ulja koja su insekticidnog i akaricidnog dejstva, u kombinaciji s fungicidima na bazi bakra, što je od posebne važnosti za voćnjake u kojima u jesen nije obavljeno prskanje“, zaključuju iz „Kalije“.
Sve potrebne informacije i savjete možete potražiti na osam lokacija u 11 maloprodajnih objekata Vrtnih centara „Kalia“.
Tekst: Dragana Pavlović, magistar zaštite bilja u Vrtnom centru „Kalia“
