Peteru Handkeu uručena Nobelova nagrada za književnost

Svečana ceremonija

Na što je švedska kraljevska porodica ušla u koncertnu dvoranu u Stokholmu gdje je održana ceremonija dodjele nagrada, to je učinio i Handke zajedno sa ostalim laueratima.

Prvo su dodijeljenje nagrade za fiziku naučnicima Džimu Piblsu, Mišelu Majoru i Didjeu Kelou, zatim naučnicima Džonu B. Gudinafu, M. Stenliju Vitingamu i Akiri Jošinu za hemiju, a potom nagrada u oblasti medicine naučnicima Vilijemu Kejlinu, Piteru Retklifu i Gregu Semenci.

Pre nego što je nagrada uručena Handkeu, Nobel za književnost je dodeljen poljskoj spisateljici Olga Tokarčuk koja je dobitnik te prestižne nagrade za 2018. godinu, ali joj nagrada nije uručena.

Nagrada Handkeu

Austrijski pisac Peter Handke bio je sledeći koji je primio nagradu, Nobela za književnost 2019. godine. Priznanje je dobio, kako je rečeno, za uticajno djelo koje je jezičkom domišljatošću istražilo periferiju i specifičnost ljudskog iskustva.

- Njegovo pisanje je uticalo na nekoliko generacije u posleratnoj Evropi. Handke često piše o povratku svojim korenima. Rekao je da ga je klasika očuvala, ali on je moderan pisac - rekao je Anders Olson, pisac i profesor na univerzitetu u Stkoholmu, tokom uvodnog govora u kojem je obrazložio zašto je dobitnik nagrade austrijski pisac.

O Handkeu je bilo mnogo polemike prethodnih dana. Iako je neosporno da je veliki pisac, glavna kritika koja se odnosi na njegov "lik i djelo" vezana je za činjenicu da je podržavao nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

Handke, se zamerio devedesetih godina zapadnom svetu, kada je bio na prostorima nekadašnje Jugoslavije dok je još trajao rat i napisao esej "Pravda za Srbiju", što je naišlo na osudu u nekim zapadnim krugovima.

Protest isped "Koncerthausa"

Grupa građana okupila se ispred "Koncerthausa" nešto prije početka svečane ceremonije, protestujući protiv dodele nagrade Handkeu, nazivajući odluku Nobelovog komiteta "sramotom za čovječanstvo". 

Međutim, više od toga, javnost, i stranu i domaću, šokiralo je njegovo mišljenje o Miloševiću za koga je rekao da "uop­šte ni­je bio na­ci­o­na­li­sta, že­lio je da sa­ču­va Ju­go­sla­vi­ju". "Poštovanje" je reč kojom je opisao šta je prema Miloševiću osjećao. Govorio je i da Milošević nije bio "balkanski diktator i kasapin". Prijateljstvo sa Miloševićem je, izgleda, učvršćeno i kada se on našao u Hagu, a Handke išao da ga posjeti, po­što su nje­go­vi advo­ka­ti za­tra­ži­li da, even­tu­al­no, bu­de svje­dok od­bra­ne.

U Srbiju je došao čak i na sahranu Slobodana Miloševića, i izjavio da je njegovo prisustvo na sahrani "potpuno privatna stvar".

Bogata karijera

Piter Handke je rođen u Grifenu u Koruškoj 6. decembra 1942. godine. Odrastao je u Istočnom Berlinu i Grifenu, a studije je započeo u Gracu. Nakon što je objavio prvi roman "Stršljeni" 1965. godine, napustio je fakultet da bi se više posvetio pisanju.

Pažnju na sebe skrenuo je godinu dana kasnije, 1966. godine, kada je na Prinstonu u Njujorku optužio literarnu "Grupu 47" za "opisnu impotenciju".

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog vijeka vidljivost mu na svetskoj literarnoj sceni donose i romani "Levoruka žena", "Kratka pisma za duga rastajanja" i mnogi drugi.

Nobelova nagrada koju je dobio danas kruna je bogate karijere tokom koje je stvorio više od 70 proznih radova i dvadesetak pozorišnih djela, a oprobao se i kao liričar, esejista, scenarista, prevodilac i režiser.

Roman "Golmanov strah od penala", koji je ušao u školsku lektiru, ekranizovao je Vim Venders, a Handke je napisao scenario i za čuveno ostvarenje ovog reditelja "Nebo nad Berlinom".

Neposredno poslije izvedbe u Frankfurtu, u dvorištu Kapetan-Mišinog zdanja, u čuvenom Rasovom pozorištu, predstavu "Psovanje publike", koja je i danas na repertoaru KPGT-a u Beogradu, postavio je Pit Teslić.

Osim u Gracu i Berlinu, živio je u Diseldorfu, a kasnije u Parizu, Kronenbergu i SAD. Od 1990. živi u Francuskom gradiću Šavilu, 12 kilometara jugozapadno od Pariza. Poznato je da je pasionirani sakupljač pečuraka.