"Nekada je bilo nevjerovatno videti da neko mlađi od 40 dođe sa srčanim udarom, a danas imamo pacijente od 20 i 30 godina. Očito je da idemo u pogrešnom smjeru", kaže kardiolog iz Bostona Ron Blenkštajn.
Za ovako lošu statistiku stručnjaci imaju četiri teorije.
Gojaznost
Procenat gojazne djece i adolescenata iz dana u dan raste. Odrasli teže gube kilograme, posebno ako zadrže svoje nezdrave tinejdžerske navike.
Istraživanje Centra za kontrolu i prevenciju bolesti pokazalo je da muškarci u dobi od 20 do 39 godina imaju 82 odsto veću vjerovatnoću da jedu brzu hranu od muškaraca starijih od 60 godina.
Generacijsko usporavanje tjelesne aktivnosti, posebno zbog više vremena pred ekranima i za volanom, takođe doprinosi gomilanju kilograma i problemima sa srcem.
Pušenje
Pušenje je u opadanju, ali među ljudima starijim od 65 godina. Među mladima, u dobi od 25 do 44 godine, još uvijek postoji dvostruko više pušača nego u prošlom vijeku.
Potrebna je samo jedna cigareta dnevno kako bi pojedinac povećao rizik od bolesti koronarnih arterija za gotovo 50 odsto, pokazalo je najnovije istraživanje BMJ-a.
A ljudi koji misle da taj rizik mogu izbeći električnim cigaretama, obmanjuju se. Kod njih je mogućnost za dobijanje srčanih bolesti 40 odsto veća nego kod nepušača, a rizik od moždanog udara skače za 71 odsto.
Stres
Svaka generacija se kune da živi u najstresnijim vremenima, ali istraživanje Američkog psihološkog udruženja ustanovilo je da su ljudi u dobi od 22 do 39 godina pod najvećim stresom.
Stres može pogoršati upalu u koronarnim arterijama, što može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka. Takođe, može dovesti do povišenog krvnog pritiska i loših navika, uključujući lošu ishranu, prekomjerno konzumiranje alkohola i fizičku neaktivnost.
To je globalni problem, istraživanje iz 52 zemlje pokazalo je da ljudi koji su prijavili trajni stres na poslu ili kod kuće imaju dvostruki rizik od srčanog udara.
Ignorisanje simptoma
Simptomi srčanog udara alarm su za 70-godišnjake, ali ne i 30-godišnjake. Čak i ako su uobičajeni i uključuju ozbiljno znojenje, konstantne mučnine ili nelagodu u prsima, ljudi misle da su premladi za srčani udar i da on ne može njima da se dogodi.
Ono na šta bi trebalo obratiti pažnju, a što se može kontolisati su: visok krvni pritisak, visok holesterol, prekomjerna težina, dijabetes, rekreativna upotreba droga, pušenje, fizička neaktivnost, visoki nivo stresa, velika upotreba alkohola, nezdrava ishrana.
Ono na šta se ne može imati uticaj jesu godine starosti kao i porodična istorija bolesti. U svakom slučaju, ne treba čekati da dođe do srčanog udara, pa onda mijenjati navike.
Niko ne može da predvidi do kakvih oštećenja srca može da dođe i da li će ono biti fatalno. Preventiva je ključ svega.
