Piše:
Zoran Janković
Nakon Sarajevskog filmskog festivala i posetioci Filmskih susreta u Nišu imali su priliku i privilegiju da zavire u ono što sada već glasovite „Senke nad Balkanom“ imaju da ponude. Doduše, na uzorku prve epizode druge sezoneu domaćinskom trajanju od približno 90 minuta. Projekat Dragana Bjelogrlića, čije emitovanje počinje krajem oktobra na TV Nova S, većje u prvom naletu sasvim zasluženo zavredeo status epiotoma novog kvalitetnog serijskog programa u srpskom izvođenju, ali se opšti kontekst u ove dve, reklo bi se, prevratničke godine u značajnoj meri promenio.
Naime, iako nema spora da su „Ubice moga oca“ utabale dobar deo tog puta koji vodi ka osobenijim i atipičnijim TV sadržajima na ovim prostorima, stoji da je i serija „Senke nad Balkanom“ bila istinski ledolomac u tom domenu.
Zdrava konkurencija
U međuvremenu najkrupniji iskorak ka tački zvanoj peak TV (koja se tiče odvažnijih zahvata i ne baš predvidljivih autorskih odluka) napravila je izvanredna ovogodišnja serija „Pet“ scenariste Strahinje Radetića i režisera Balše Đoga.
Dve godine nas dele od prvih pretpremijernih projekcija „Senki“, ali reč je o burnom i sadržajnom periodu koji je doneo mnogovaljanog: pomenutu seriju „Pet“, ali i „Jutro će promeniti sve“, vrlo dobro napisanog „Državnog službenika“ i jednu istinsku ekstravagancu svojstvenu, recimo, naslovima iz HBO radionice - seriju „Žmurke“ Miloša Miše Radivojevića. Srećom, Dragan Bjelogrlić je potpuno svestan tih korenitih promena i u međuvremenu pridošle preduzetne, ozbiljne i naravno zdrave konkurencije.
Prva epizoda druge sezone „Senki“, u kojoj će jedan od rukavaca priče (za sada nedovoljno naglašen da bi se o njemu moglo išta značajnije reći) obilježiti crnogorski glumci Mirko Vlahović, Milivoje Mišo Obradović, Vule Marković, Petar Strugar i Marko Todorović tako jasno pokazuje vidljiv napredak na planu i autorskih ambicija i opsega produkcionih ulaganja. Nova instalacijau prvih 90 minuta očitava i sigurnost u izvođenju i rešenost da se stupa dalje i postigne više u odnosu sa nepobitno zadovoljavajuću brucošku sezonu.
Start „Senki 2“ pleni pojavnim (scenografsko-kostimografskom, pa i očito budžetskom) aspektom, ali i autorskom odlukom da se priča dodatno razbokori i razmahne, posebno imajući u vidu da se osnovnoj potki radnje primiču sve intrigantniji i glavolomniji istorijski događaji i prevrati.
Razmahana priča
Priča, koja počiva na leđima inspektora Taneta (Bjelogrlić) i Stanka Pletikosića (Andrija Kuzmanović) i novoj zavrzlami koja će uznemiriti Evropu, uz kratak predah nadovezuje se na kraj prve sezone. Zadržana je osnovna intriga oko zlokobnog tajnog udruženja, a tu je sada i scenaristička (sudeći prema dostupnoj špici, za tekst su sada zaslužni Bjelogrlić, Boban Jevtić, Dejan Stojiljković i Vladimir Kecmanović) svest da je senka nadolazećeg ratnog okršaja nešto što mora biti uzeto u obzir u ovoj priči koja se tiče srpskih i regionalno-komšijskih geografskih okvira, aliida predstavlja potentan izvor novih preokreta i narativnih usložnjavanja.
Upravo s tim u vezi mora biti nedvosmisleno naglašeno da je prva od deset snimljenih epizoda druge sezone očigledno bogato razmahane priče ipak premali uzorak da se već sada odmeri šta to „Senke nad Balkanom“ imajuda ponude na planu zapleta, naracije i kvaliteta dramaturškog rukovanja.
Premijera druge sezoneračva se u četiri narativna pravca (nastavak (para)masonske intrige iz prve sezone, događanja u Jatagan-mali koja je sada na meti džentrifikacijskih krvožednika, nova ritualna ubistva i događanja unutar ličnih mikrokosmosa udarnih junaka), te će tek nova instalacija kao zaokružena celina moći da pruži adekvatnu osnovu po pitanju dramaturškog umeća, pripovedačke veštine i ravnoteže koju tvore pomenuti segementi priče koji se već sadadodiruju, isprva stidljivo sudaraju i međusobno usmeravaju.
Nominalna strijepnja
S druge strane, već sada se bez previše premišljanja može glasno pohvaliti odluka scenarista da priču koja kreće od pluskvamperfekatske 1934. godine, koja je uz to i očekivano temeljno ukorenjena u tom retro-šik štimungu, brojnim smislenim i samim tim i opravdanim i ubedljivim referencama povežu sa sadašnjim trenutkom i aktuelnim gibanjima na planu ideološkog, političkog, ekonomskog, pa i klasnog konteksta.
Tako su tu motivi džentrifikacijskog udara na neuglednije delove srpske prestonice (dosta nalik zbivanjima u beogradskoj Savamali poslednjih nekoliko godina); primeri nedovoljno transparentnih udruživanja privatnog kapitala i državnih resursa; sve raspomamljenije klasno raslojavanje, te i uvek prisutna dimenzija geopolitičkih nadgornjavanja koja lako i neprimetno premošćuju nacionalne i državne granice.
Ovaj aspekt već sada predstavlja golem i podatan potencijal za nadgradnju i poigravanje njegovim nemalim mogućnostima u preostalim epizodama „Senki nad Balkanom“. Na drugom tasu neka zasad barem nominalno ostane strepnja da će možda jesen pred nama ipak pokazati da je možda previše motiva i tema koje pokreće ova sezonau pokušaju da zadivi gledateljstvo i što sveobuhvatnije prikaže ozbiljnost i intrigantnostere koju oslikava i sa čijim nasleđem i uticajem na ovo naše danas prilično otvoreno polemiše.
Vidan napredak
Kada se u žižu stavisam režiserski učinak, brzo postaje jasno da je Dragan Bjelogrlić, koji je režirao inicijalnu epizodu druge sezone, u međuvremenu dobio na autorskom i zanatskom samopuzdanju. Budući da nimalo ne zazire od zahtevnijih zahvata, nove „Senke“ nastavljaju starom i iznimno važnom putanjom koja vodi ka tački u kojoj će se (barem na ovim našim prostorima) izjednačiti a ubrzo potom iposve sjediniti ono što prepoznajemo kao dominatnan i poželjan televizijski izraz i njegov filmski parnjak.
U prvoj epizodi jasno su očitane krupne režiserske ambicije. To je vidljivo kako u detaljima, tako ina planu celine i sveobuhvatnog utiska. Sam finiš donosi i otvoren omaž scenama i prizorima noćnog provoda pod senkom teške nesreće koja je tu negde, vreba i čeka pravi trenutak, a što je dobro znano iz još friške a već sada legendarne njemačke serije „Babylon Berlin“. Taj omaž deluje prirodno i neusiljeno, uz jednu intrigantnu kosinu.
Sa druge strane, sva novopridošla pojačanja (Bogdan Diklić, Vesna Trivalić, Nataša Ninković, Radivoje Raša Bukvić...) očekivano pokazuju/potvrđuju glumačku klasu, a dobar utisak na omeđenom prostoru ostavio je i crnogorski glumac MilivojeMišo Obradović unajpojavnijoj roli na filmu i televiziji do sada.
Podrobnija analiza neizostavno iziskuje krupniji uzorak, ali već sada je jasno da su „Senke nad Balkanom 2“vidno uznapredovale, prokrčivši još nekoliko značajnjih pedalja ka pravoj i neospornoj tački srpskog i regionalnog peak TV-a, a to je pravac, da ponovimo to jasnoće radi, kojim se hrabro kreću još neki ovdašnji recentni radovi sa serijom „Pet“ na čelu.
(FOTO: gloria.rs/hellomagazin.rs / telegraf.rs/nsuzivo.rs/ telegraf.rs)
