Romantična komedija „Besani u Kolašinu“ pojavila se „odnekud“, kao da je rađena inkognito, iako iza projekta stoji ozbiljna produkcija. Mladi režiser Sead Šabotić, nakon nagrađivanog kratkometražnog dokumentarca „Revolucionarni dom“, oprobao se i u dugometražnoj igranoj formi.
Dobili smo ekskluzivnu priliku da pogledamo film prije novogodišnje TV premijere na prvom kanalu RTCG. Vjerujte, kad bi ga prikazali u Americi, ostvarenje „Besani u Kolašinu“ dobilo bi status kultnog prazničnog filma. Ako volite romantične komedije, ovo je prava stvar za vas.
Nebeska vicoteka
„Besane“ otvara scena u avionu u kojoj nekakva dosadna žena (Seka Sablić) drobi glavnoj junakinji Juliji (Vanja Jovićević).
- A znaš onaj, znaš onaj... Kad šetaju Mujo i Haso selom i naiđu na govno...
- Znam, znam...
- Ali, ne znaš onaj kad se Fata, da prostiš, roka sa Suljom.
- Znam i taj.
- A onaj, bili ti Crnogorac, Amerikanac i Englez u javnu kuću…
- Da, da, da...
- Imam ti ja najnoviju Vicoteku, 1.000 viceva, sad ću nać neki koji ne znaš. Pola Frankfurta sam zacenula od smijeha, vala ću i tebe.
Julija stavlja slušalice. Čujemo pjesmu „Historia de un amor“, dok u pozadini provijava pokoji mastan detalj vica.
U nastavku vidimo aerodrom sa ogromnom okićenom jelkom, putnike koji izlaze, Juliju koja čeka pasošku kontrolu - i dosadnu ženu koja nekom putniku priča vic.
- Ada burek je s mesom, đe si čuo za burek sa sirom? A znaš li onaj kad ti Fata gleda tursku seriju?
Julija u tom momentu nailazi na vozača (pjevač Isak Šabanović) koji drži tablu s njenim imenom.
- Gospođice Julija, dokle ćemo?
- Do Kolašina. Samo da ne pričamo viceve.
- A muzika? Odgovara li najnoviji album grupe Spotlight?
- Nijesam čula za njih. Mada, osam godina nijesam dolazila.
Nekoliko idiličnih kadrova kanjona Platije smjenjuje planina koja grca pod snijegom. Naslućujemo slatki ukus filma. Dok se junakinja filma smješta u planinski hotel, vidimo naredno taksi vozilo iz kog se čuje prepoznatljivi glas.
- A Fata kaže doktoru: „A što ne kažeš u guzicu, otkud ja znam što je rektalno“! Je li smiješan?
Import-eksport
Ostavljamo Juliju u taksiju i selimo se u drugi rukavac priče. Vidimo Maksima (Vukan Pejović) kako odglavljuje poluraspalog moskviča iz smeta, negdje na magistrali. Dok tepa svojoj „mangulici“ da upali, zaustavlja se kamion sa albanskim tablicama iz kog progovara šofer (Miloš Pejović), brijan oštrom vjetrometinom: „Paša zoti, nesrećo! Ajde uđeš, gratis vožnja“!
Maksim upada u kamion. Komunicira s brkajlijom pomalo mlatarajući rukama. Brko noći u Kolašinu, sjutra nastavlja za Peć, dogovaraju se da ga ostavi u maloj varoši, pa da se snađe. Usput ćaskaju.
- Lijepe su vam ove gole žene. Beautiful ladies... Le donne... Sise...
- Razumem bre, žene jebote... Rakija?
- Hoću malo da se zgrijem...
- Treba ti nova auto? Iz Đermanija? Mercedes, BMW, da biraš... samo zoveš Baškim. Izvoli vizit karta.
- Treba mi samo jedna, Baškime. I ona je u Đermanija. Otišla Julija davno, kad smo bili gimnazijalci... A sad me evo i „mangulica“ ostavila.
- E jebeš ga, za žensku ne radim import-eksport... Samo aute.
Kad će aerodrom
Svjetla kamiona se pretapaju u plamen vatre. Vraćamo se Juliji koja sjedi kraj kamina u lobiju hotela i telefonira.
- Aleksa, čuješ me, slab je internet? Stigla. Jedva čekam da dođeš... Hotel nije loš. Soba super, sve ima. Pa što ćeš ti? Kaće da pušte aerodrom u rad? Ajde dođi, da ne čekam Novu sama. Haha, kako si lud...
Iza Julijinih leđa vidimo Maksima. Ljubazna recepcionerka (Nataša Ninković) saopštava mu cijenu sobe.
- Zajebavaš li me, 120 eura noćenje?
- To su standardne cene.
- A što spada u tu cijenu, koks?
- Đakuzi, tursko kupatilo, teretana...
- Može li se što završit za 20 eura? Frka mi je, kola mi se pokvarila, smrzo sam se, vozio me švercer s Kosova, jedva sam živ...
- Žao nam je. Posljednja soba je upravo bukirana preko interneta.
Julija se slatko cereka. Maksim napušta lobi. Sljedeća scena: ulazi u kafić, naručuje kuvano vino i pijucka polako. Čujemo neku prazničnu pjesmu koja dopire spolja. Dok se raspituje za neko jeftino spavanje, u predivnom kadru preko njegovog ramena, vidimo Juliju koja prolazi ulicom hvatajući jezikom krupne pahulje. Snima se telefonom, smije se, šalje snimke vjereniku. Poznata faca upada u njen selfi pored svjetlećeg Snješka Bijelića.
- Vidi ti nju, jebem ti kačamak...!
- O, Bože, vi?
- Miii! Ja sam ti odavle rodom, što se kaže domorodac. Jesi li mi viđela Vicoteku, ispade mi neđe po avionu, a sve su trafike zatvorene do trećeg dana Božića, nemam đe da kupim. Joooj... Kad ćemo pit kavu? Imam da ti pričam dok se ne upišaš... Uželio se Mujo one rabote i zove: Alo, Fato, širi noge...
- Izvinite, moram u WC.
- Čekaj! Mala... A đe ode, jebemu miša. E, sele mila... Đe ćeš za najluđu noć?
Recitator i ovca
Dok Julija bježi od vicoteke, Maksim naručuje drugo vino i sprema se za partiju pikada. Raskalašna konobarica (Anđelija Rondović) gleda ga radoznalo.
- Što si sjeban, drugar? Što je bilo? Zovu me Sali. U sise mi ne gledaj, nemam ih.
- Navika... Sklizne pogled...
- Evo, na račun kuće.
- Hvala. Ionako sam bez žute banke... Živjela!
- Kaže se „Uzdravlje!“, a živjet se može i na aparate. Da i ja fuknem jedno ladno, na kamen rodilo! Đe ti je neka cica?
- Pojela maca.
- Pa što si pokunjen? Bolje opali nešto!
- Haha, samo da bacim još dva puta pikado. A ti mi smisli đe ću da spavam noćas.
- Već sam smislila! Hoćeš li da odbrojavamo za Novu zajedno?
Dok Maksim baca strelice, Julija ulazi i ide ka šanku. Pita konobaricu da ostane pored nje dok ne prođe jedna dosadna žena. Sali prihvata, znajući o kome se radi.
- Pazi se. Njemačka Ovca, tako je zovu. Otišla budala na Zapad, al' ostala brav. Nego, slušaj vic! Šalim se, što se pališ!
Upada neki lokalac (Mustafa Nadarević) i primiče se Juliji. Počinje da recituje.
- Volite li jake mladiće devojčice / gravirane snage slanim suncem / sa srcem u kolu struje koji mogu / da neutrališu električne šokove / sa radioktivnim očima i mozgom...
Konobarica se pomami.
- A nemoj Bećkovića opet, jebem te u glavu! Prepade đevojku!
- ...sa alkoholom u mišićima koji nije / alkohol i nije nijedno piće...
Julija se zahvaljuje na gostoprimstvu i kreće napolje da se javi na telefon.
- Halo, ljubavi, jesi krenuo?...
Suza u oku
...i Julija izlazi baš kad se Maksim vraća za šank. Sali i dalje pjeni na recitatora.
- Išćera mi gosta, stoko pjana!
- Udvaranje u Kolašinu! Praznik! Besani u Kolašinu! Srećna Nova godina! Srećna, berićetna!
Maksim je oduševljen pijancem.
- Pjevaj, brate, da se napijemo. Daj cijeloj kafani, Sali! Imam još 11 eura. Ako može!
Istovremeno, Julija prepričava vjereniku kako je sve neke budale prate cijeli dan. Prolazi pored štandova bazara. Ispred nje prođe auto šlep-službe. Julija ugleda na njemu utovarenog moskviča. Neobično joj. Podsjeti je to nešto na Maksima. U oku joj se pojavi suza. Kaže vjereniku da mora da prekine razgovor, zvaće ga brzo.
Hvatamo fragmente paralelnih dešavanja. Konobarica toči rakiju. Julija ulazi u hotel. Maksim grli pijanicu. Julija leži u đakuziju. Maksim se penje na stolicu dok boemi s njim ore. Pjena u kupatilu nadolazi, Julija se uvija u peškir. Sali izbacuje pijanca. Grad se puni, koncert je na trgu.
Haos na trgu
Julija silazi u salu gdje gosti već luduju. Konobar (Dragan Bjelogrlić) je odvodi u malu salu koja nema novogodišnji dekor. Svijeće, perle, latice. Pojavljuje se Aleksa (Pavle Popović).
- Aleksa!
- Rastopio se aerodrom na sjevernom polu. Od ljubavi.
- Stigao si prije Nove!
- Namjerno sam te zezao.
I baš kad je posegnuo da izvadi novogodišnji poklon iz džepa, Julija ga prekide.
- Ljubavi, hajdemo napolje. Da odbrojavamo na trgu... Nova je za pola sata.
- Ali, ja sam sve ovdje dogovorio... Šampanjac, jagode, konobare...
- Molim te...
- Hoću, ali spremi se za poklončić.
Doček na trgu. Pijanac se popeo na spomenik. I dalje recituje. Pjesma ga nadjačava, grupa Spotlight prži pjesmu „Suze od snijega“. Maksim i Sali izbijaju iza jednog ćoška, zagrljeni, para im izbija iz usta. Aleksa se penje na binu. Muzika se gasi. Svi gledaju...
- Ljubavi, želiš li da se udaš za mene?
Julija je dirnuta. Penje se na binu. Odjednom, preko vjerenikovih leđa ugleda Maksima. Sudariše im se pogledi. Muk. Maksim jurnu da se popne i on na binu. Staje ispred Julije. Gledaju se, dok Aleksa kleči nepomično. Iz publike se začuje glas: „Biraj, Fato!“
Maksim i Julija počinju da plaču. Zagrle se naglo, dok pjesma grabi ka romantičnom vrhuncu, a Sali i Aleksa gledaju što se događa otvorenih usta. Mi se sve više udaljavamo u visine, gledajući iz ptičje perspektive pronađene ljubavnike nakon godina patnje i čujemo masu kako odbrojava: „Deset, devet, osam, sedam...“ Kraj.
„Besani u Kolašinu“ je vrlo čudan film, previše sladunjav i umjereno patetičan za ovog talentovanog mladog umjetnika. Ali, činjenica je da je Šabotić napravio prvo ostvarenje u istoriji domaće kinematografije koje bi vrijedilo pogledati na novogodišnju noć kraj malih ekrana.
DIZAJN POSTERA: Srđa Dragović
