Piše:
Marija Ivanović
Postoji jedinstveno mjesto na Zemlji. To je zemlja puna čuda, tajni i opasnosti. Neki kažu da tamo, ako želiš da preživiš, moraš da budeš lud kao Ludi šeširdžija. Srećom, ja jesam toliko luda – kaže Margo Robi na početku neo-noara „Terminal“ režisera i scenariste Vona Stajna, praveći prvu u nizu referenci na čuvenu „Alisu“ Luisa Kerola. Odmah stičete utisak da je opasno lijepa glumica nakon sjajne uloge u drami „I, Tonya“ odlučila da se iskupi za protraćenu rolu Harli Kvin u katastrofalnom „Suicide Squad“.
Ričijeva cijev
Nažalost, iako ima visoko oktanski potencijal da igra fatalne žene kompletno uronjene u ludilo, Robi je i u „Terminalu“ stradala zbog režisera koji nema pojma. Štoviše, poslije Stajnovog očajnog filma imaćete želju da zavrištite: „Vrati se, nesrećni „Suicide Squad“ – sve ti je oprošteno!“
„Terminal“ ima radnju toliko besmislenu, da ju je nepotrebno prepričavati. Recimo samo da se priča vrti oko napuštene podzemne stanice u kojoj se puškaraju, psuju i nadgornjavaju likovi mutniji od Dunava: konobarica sa zeznutim duplim životom, profesor bolestan od kancera i želje za samoubistvom, misteriozni domar ispod čijeg lica ćete jedva prepoznati kez Majka Majersa i plaćene ubice (jedan ozbiljan, drugi blentavac što se „zaljubi u ku*vu čim osjeti njen parfem“).
Na papiru, ovi likovi zvuče kao da su rođeni u glavi režisera kakav je Gaj Riči. Zbog toga vas neće iznenaditi to što je Stajn bio second unit director Ričijevog filma „Sherlock Holmes“ (2009). Otisci prstiju čuvenog Britanca ostali su svuda po „Terminalu“, Stajnovom dugometražnom igranom režiserskom debiju. Nažalost, nije riječ o elokventnim i osvježavajućim omažima. I najgore od svega je to što Stajn ne kraducka samo od Ričija – već i od gomile drugih talentovanih autora.
Pornićarski dijalozi
Kada bi vas neko natjerao da opišete „Terminal“ u jednoj rečenici, rekli biste nešto u fazonu: „Sestrić Gaja Ričija odgledao je 'Blade Runner', pročitao Kerolov roman 'Alice in Wonderland', smanjio količinu krvi u alkoholu – i tinejdžerski se napalio da vrati otkinuti obraz Margo Robi poslije uskakanja u šorčić Harli Kvin.“
Stajn je očigledno fasciniran neo-noarima iz devedesetih, čuvenim filmskim klasicima i vizuelnom poetikom Nikolasa Vindinga Refna. No, džaba fascinacija i reference od filma „1984“ do „Vertiga“, Tarantina i Ričija, kada režiser nema ni talenta, ni vještine, ni zdrave logike da usmjeri sopstvenu priču u bilo kom smjeru.
Dijalozi u pornićima su visoko intelektualne opaske u poređenju sa razgovorima koje vode Stajnovi likovi. Dok slušate čudo božje perverznih aluzija, prosto osjećate bijes zbog unižavanja i poprostačivanja ljepote i talenta Margo Robi.
Zar je moguće da je ovakva zvijezda u usponu, poslije univerzalno hvaljene drame „I, Tonya“, pristala da vrti zečjim repićem i nudi krelcima „svoje kolačiće“? Kako je mogla da pristane da je vodi beskrajno prezenciozni filmski autor koji toliko loše uvezuje rasparane djelove priče, da čini da talentovana zvjezdana ekipa sa Robi, Majersom i Sajmonom Pegom na čelu djeluje diletantski loše?
Pa nije valjda mislila da bušan scenario, silovanje radnje nepotrebnim obrtima i hiperglupo „otkriće“ u finalu mogu da nadglasaju njena gluma, omamljujuće neonske boje a-la-Blade-Runner i ostale „pozajmice“ od velikana režije?
Frenklinov slogan
Svi znamo da je Robi stvorena za rolu Harli Kvin, ali ako nastavi da je „vraća“ u ovakvim ulogama, pod palicom neartikulisanih režisera, slobodno može da se pozdravi sa ozbiljnom karijerom. I ostane samo materijal za gledaoce koje baš briga za kvalitet filma, uloge ili glume, što dolaze u bioskop samo da uživaju u pogledu na „pin-ap“ glumice.
„Terminal“ je pregizdav, presamouvjeren, prekitnjast i pre-pre-preizlopužan film. Stajnova blještava dosada je jednostavno – negledljiva, a ovaj režiser istrebljivač svih čuda iz filmske zemlje kojom gazi tako siguran u sebe.
Da se poslužimo Stajnovom filmskim sloganom, manutim od druga Bendžamina Frenklina: „Troje može da sačuva tajnu samo pod uslovom da je dvoje od njih već mrtvo.“ Nešto slično važi i za njegovo ostvarenje: troje gledalaca može da pogleda ovaj film do kraja samo pod uslovom da je dvoje preminulo u bioskopu.
Nemojte da vam je palo na pamet da bacate pare na „Terminal“, a ako to već učinite – trk kući da se pročistite uz Ričijev „Snatch“ ili Refnov „Drive“.
Ocjena: 0,5/10
Režija: Von Stajn Uloge: Margo Robi, Sajmon Peg, Dekster Flečer, Maks Ajrons, Majk Majers Trajanje: 95 min
FOTO: indiewire.com / youtube.com / imdb.com
