Smit rijetko daje intervjue, ali postoji jedna tema o kojoj rado govori: talenat kompanije da zapošljava i promoviše prave ljude. Kandidati za posao u kompanijama - od najnižih da najviših pozicija u hijerarhiji - riješavaju standardizovane testove, pri čemu se traži da to urade u ograničenom roku.
Kako "uhvatiti" dobre kandidate koji nisu idealni na papiru
Smit kaže da im ti testovi pomažu da nađu darovite ljude - one koje je konkurencija možda zanemarila u nedostatku odgovarajućih stavki u biografiji, odnosno prijavi za posao, ili zbog predrasuda rukovodilaca. Smit ističe da je jedino mjerilo u izboru kandidata u njegovim kompanijama postignuti rezultat, nezavisno od njihovog porijekla, rase ili pola.
Opisujući filozofiju upravljanja u kompaniji, Smit kaže da preporučuje menadžerima da neprekidno tragaju za onima koji pružaju najslabije rezultate.
- Evo kako to funkcioniše: brod nam tone. Svi smo u čamcu za spasavanje u kome ima mjesta samo za 11 ljudi. Koga ćete prvo baciti more? Koga drugog? Trećeg? - objašnjava Smit.
Test za procenu kognitivnih sposobnosti (Criteria Cognitive Aptitude Test), na primjer, detaljno mjeri sposobnost za rešavanje problema, kritičko mišljenje, sposobnost učenja i pažnju. Kandidati imaju samo 15 minuta da odgovore na 50 pitanja, to jest 18 sekundi po pitanju. Prosječna osoba uspijeva da tačno odgovori na manje od pola pitanja.
Kako izgleda test?
U jednom od testova prvo pitanje glasi: “Izaberite sledeći broj u nizu: 2, 6, 10, 34” (tačan odgovor je 102 - ako pomnožite 2 i 3 dobijate 6, ako pomnožite 10 i 3 dobijate 30, što znači da morate da pomnožite 34 sa 3 da biste dobili 102).
Drugo pitanje: Šta ubaciti u prazan kvadrat: A, B, C ili C, odnosno kako upotpuniti niz?
Kao ilustraciju objavljujemo test preuzet sa sajta Jutjub:
</p>
Postavlja se pitanje koliko poslodavac može da sazna o kandidatima na osnovu ovakvih pitanja, naročito kada za odgovor ima ekstremno malo vremena.
Šejn Frederik, profesor Fakulteta za menadžment Univerziteta u Jejlu koji proučava kognitivno testiranje otkrio je da odgovori na vrlo mali broj dobro osmišljenih pitanja zapravo mogu biti vrlo informativni, te da je reč o pouzdanim merilima kognitivne refleksije, tj. sposobnosti da opažamo, istražujemo, analiziramo, zaključujemo i rješavamo probleme, odnosno sposobnosti da zanemarimo pogrešan intuitivni odgovor.
- Ukoliko je za posao potrebna inteligencija, onda treba da koristite ovakva pitanja - smatra Frederik.
