Ministar finasnija, Darko Radunović, kazao je da je Predlogom zakona o budžetu za narednu godinu predviđen ukupan iznos primitaka i izdataka od dvije milijarde eura, što je pet miliona manje u odnosu na Zakon o budžetu.
- Kada je riječ o strukturi, tekući budžet je projektovan na 867 miliona eura, budžet državnih fondova na 666,8 miliona eura, kapitalni na 287,7 miliona, a transakcije finansiranja na 179,7 miliona. Bruto domaći proizvod (BDP) planiran je na 4,4 milijarde eura, uz realan rast od tri odsto u narednoj godini - rekao je Radunović na sjednici Odbora za ekonomiju, finansije i budžet.
Prema njegovim riječima, strateški cilj ekonomske politike je povećanje životnog standarda građana, koji se postiže kroz stvaranje uslova za dinamičniji rast i razvoj, jačanje konkurentnosti ekonomije i fiskalnu održivost.
Radunović je precizirao da je predviđeno smanjenje deficita 0,6 odsto u 2019. godini, nakon čega se prelazi u pozitivnu zonu od 2020. kada će biti ostvaren suficit od 4,4 odsto BDP-a.
Javni dug će rasti do 74 odsto BDP-a u 2019, nakon čega ulazi u silazni trend.
- Predlogom zakona o budžetu za narednu godinu budžetski deficit je projektovan na 116,23 miliona, odnosno 2,6 odsto BDP-a i u odnosu na ovu godinu manji je 117,53 miliona eura - rekao je Radunović.
Zaduživanje je, kako je naveo, isključivo za razvojne projekte čija realizacija utiče na ekonomski rast u dugom roku. Budžetom je planirano zaduživanje do 295,9 miliona eura, od čega je 105 miliona eura namijenjeno za otplatu duga i obaveza iz prethodnog perioda i finansiranje kapitalnog budžeta, dok je 190 miliona EUR izdvojeno za potrebe izgradnje autoputa.
- Budžetom će se obezbijediti isplata svih redovnih funkcija i međunarodnih obaveza Crne Gore i redovnost isplate penzija. Budžet je usmjeren na povećanje konkurentnosti i razvoj - dodao je Radunović.
Predstavnik Unije slobodnih sindikata (USSCG), Vukašin Zogović, smatra da je Predlog zakona trebalo razmotriti na sjednici Socijalnog savjeta, jer nijesu imali priliku da daju svoje prigovore.
- U zakonu se kroz jednu rečenicu pominje povećanje životnog standarda i unaprijeđenje kvaliteta života, a predviđeno je povećanjem poreza na dodatu vrijednost (PDV) i akciza građani će platiti 120 do 130 miliona eura - rekao je Zogović.
On je naveo da je predviđeno i zamrzavanje zarada u javnom sektoru, što bi se moglo tumačito da se ne mogu povećati zarade jer se gradi autoput.
- Kada je riječ o povećanju minimalne zarade, nije došlo u ovoj godini a neće ni u narednoj. Nadali smo se bar da će se održati jedna tematska sjednica na tu temu - dodao je Zogović.
On je naveo i da će doći do poskupljenja struje, a značajna sredstva će se izdvajati za obnovljive izvore energije.
- Nema riječi o kvalitetu života, ako treba stotine miliona da uzmete od novih nameta. Bar treba napraviti pomake oko minimalne cijene rada da se zaštite najugoženije kategorije - rekao je Zogović.
Radunović je saglasan sa sugestijama Zogovića, jer kvalitet života stalno treba unaprijeđivati, a Vlada se trudi da u politikama koje pokušava da sprovede stvara pretpostavke za to.
- Sa ovim Predlogom budžeta mislim da ćemo stvoriti jednu stabilnost koja će omogućiti Crnoj Gori lakšu dostupnost na međunarodnim tržištima i lakšu mogućnost refinansiranja obaveza, što znači manje opterenjeće na obaveze koje dospijevaju - rekao je Radunović.
On je potcrtao da se ne smije dozvoliti da prihodi budu niži, jer se onda ne ostaje u granicama koje fiskalna konsolidacija očekuje.
Poslanik Demokratske partije socijlaista (DPS), Petar Smolović, kazao je da se Vlada može zadužiti radi otkupa i refinansiranja duga do 400 miliona eura i pitao da li postoje garancije da oni neće biti potrošeni za tekuću potrošnju, nego samo za kapitalne projekte.
Generalni direktor Direktorata za budžet u Ministarstvu finansija, Nikola Vukićević, odgovorio je da će u narednoj godini biti relativno relaksirani što se tiče otplate duga i neophodnosti za zaduživanje za potrebe refinasniranja duga.
- U 2019. i 2020. godine skoro 600 miliona eura dolazi na naplatu, a to se mora obezbijediti na finansijskom tržištu. Zato je naredna godina značajna i bitno je da održimo ovaj trend planiranja prihoda i rashoda bez nekih iznenađenja na rashodnoj strani - saopštio je Vukićević.
On je dodao da nema prostora za povećanje nekih agregatnih kategorija, ali je to preduslov da se vrati povjerenje finansijskih tržišta, koje su prije dvije godine izgubili.
Poslanik DPS-a, Branko Čavor, kazao je da se Predlogom zakona prepoznaje nastavak potrebe za daljom fiskalnom stabilnošću, pri čemu postoji potreba za povećanjem konkurentnosti, stvaranjem prostora za otvaranje novih preduzeća i povećanjem zaposlenosti.
- Prepoznatljiva je garantovana socijalna sigurnost građana i redovnost finansiranja svih potrošačkih jedinica. On sadrži nivo razvojnosti, što se ogleada kroz kapitalni budžet - rekao je on i dodao da je dobro što je javni dug pod kontrolom.
Poslanik Kluba albanskih partija, Genci Nimanbegu, saopštio je da raduje činjenica da će zaduživanje biti više stotina miliona eura manje u odnosu na prošlu godinu, a posebno u odnosu na 2015. godinu kada je ono iznosilo preko 800 miliona eura.
- To pokazuje da Vladine mjere, koliko god da nijesu popularne, daju rezultate - ocijenio je Nimanbegu.
