Prema podacima saopštenim na konferenciji za novinare, predlogom budžeta za narednu godinu predviđen je rast izvornih prihoda za 153,6 miliona eura ili 9,9 odsto, na 1,705 milijardi eura. Rast prihoda projektovan je na osnovu povećanja stope PDV- a za dva procenta na 21 odsto i ubrzavanja akciznog kalendara.
Zahvaljujući boljoj naplati poreza i mjerama fiskalne konsolidacije budžetski deficit će sa, za ovu godinu planiranih 234 miliona eura, biti smanjen na 116,2 miliona. Rast budžetskih prihoda relaksiraće potrebu za zaduživanjem, koje će se svesti sa skoro 455 miliona ove na 296 miliona eura naredne godine. Planom za sanaciju deficita i javnog duga za 2018. je bilo predviđeno zaduživanje od 375 miliona eura, koje je smanjeno na račun povećanja PDV-a i akciza.
Kapitalni autoput: Kapitalni budžet uvećan je za skoro pet miliona u odnosu na ovu godinu i iznosiće 287,7 miliona eura, od čega tri četvrtine (210 miliona) otpada na finansiranje gradnje prioritetne dionice autoputa Bar- Boljare, a ostatak se odnosi na nastavak postojećih i uključivanje novih projekata koji se realizuju posredstvom Direkcije za saobraćaj (35,1 milion eura) i Direkcije javnih radova (42,6 miliona eura); Među projektima koji su uvršteni u kapitalni budžet za 2018. su izgradnja skijališta i sanacija, rekonstrukcija i izgradnja više škola, uglavnom na sjeveru države.Iz Vlade je najavljeno da naredne godine neće smanjivati plate i otpuštati zaposlene u javnom sektoru, kao i da je zagarantovana isplata penzija i socijalnih davanja. Takođe, tekuća budžetska potrošnja biće finansirana iz izvornih prihoda, što znači da će se zaduživanje od 296 miliona iskoristiti striktno za projekat gradnje autoputa i otplatu dugova i obaveza iz ranijeg perioda. Tekuća budžetska potrošnja je za 2017. godinu projektovana na 1,5 milijardu eura.
Predlogom budžeta za 2018. godinu predviđena su veća izdvajanja za nauku, obrazovanje, zdravstvo, sudstvo, tužilaštvo, poljoprivredu i turizam. Procentualno, najviše su povećanja budžetska izdvajanja za nauku- resornom ministarstvu je opredijeljeno oko 4,5 miliona eura, što je za 1,7 miliona, ili 60 odsto, više od budžeta ministarstva za ovu godinu. Budžet Ministarstva prosvjete povećan je za tri miliona, na oko 149,3 miliona eura, a Univerziteta Crne Gore za dva miliona, na 19,3 miliona eura. Za zdravstvo će biti izdvojeno 205,3 miliona eura, što je za 8,7 miliona ili 4,4 odsto više u odnosu na 2017. godinu.
Predlog budžeta za 2018. godinu juče nije objavljen na sajtu Vlade, niti je, prema informacijama Portala Analitika, do juče popodne proslijeđen parlamentu. Prema Zakonu o fiskalnoj odgovornosti, Vlada do 15. novembra treba da proslijedi Skupštini predlog budžeta za narednu godinu na usvajanje.
Mjere fiskalne konsolidacije dale rezultate: Ekonomski analitičar Vasilije Kostić istakao je u izjavi za Portal Analitika da je značajan pomak što će se tekuća potrošnja naredne godine u potpunosti finansirati iz izvornih prihoda budžeta.
- Takođe, značajno je i smanjenje zaduživanja na nivo od 296 miliona, što je mnogo manje od ovogodišnjih 455 miliona, kao i smanjenje budžetskog deficita na 2,6 odsto, koji je faktički prepolovljen i iznosiće 116 miliona. Značajna je i garancija isplate socijalnih davanja, plata javnom sektoru i penzija. Izazovi su, dakle, dodatno smanjenje fiskalnog deficita i svođenje potrošnje u realne okvire, ali vidi se da mjere fiskalne konsolidacije, uz racionalno ponašanje Vlade, daju rezultate- ocijenio je Kostić.Napominjući da je deficit budžeta od 116 miliona "ipak deficit", Kostić je naglasio da je bolje što taj manjak dolazi iz kapitalnih projekata, a ne kao posljedica prekomjerne potrošnje.
"Što se tiče toga koliko je novca pripalo kom resoru sigurno da bi se o alokaciji budžetskih sredstava moglo diskutovati, ali ovo je izbor Vlade", konstatovao je Kostić.
Stabilizacioni budžet: Ekonomski analitičar Predrag Drecun ocijenio je za Portal Analitika da predlog budžeta za narednu godinu nije razvojni, već stabilizacioni.
-Biće dobro ako nivo izvornih prihoda od 1,7 milijardu eura bude ostvaren u skladu sa planom, jer bi to, između ostalog, pokazalo vitalnost privrede. To što budžet pokazuje određene pozitivne pomake u pojedinim pokazateljima u odnosu na prošlu i ovu godinu ne smije biti razlog za zadovoljstvo, tim prije jer će povećanje izvornih prihoda biti nadomješteno novim porezima koji će opteretiti privredu. Vidjećemo kako će se to odraziti na privredne aktivnosti na nivou države u narednoj godini. S druge strane, smanjenje budžetskog deficita je posljedica veće poreske discipline i sprovedenih mjera fiskalne konsolidacije- kazao je Drecun.
On je saglasan sa ocjenom da je raspodjela novca po potrošačkim jedinicama mogla biti drukčija, ističući da je trebalo više sredstava opredijeliti za kapitalni budžet i poljoprivredu.-Bez namjere da potcijenim to što će budžeti ovih potrošačkih jedinica biti uvećani za nekoliko miliona eura, smatram da je raspodjela unutar budžeta mogla biti drukčija i da se moglo izdvojiti više za poljoprivredu i kapitalni budžet. Znam da nije lako i često se bez naučnih radova ne može zaključiti da li je isplativije investirati milion eura u određeni projekat ili u neki drugi, ali isto tako mislim da se u kandidovanju projekata za finansiranje iz kapitalnog budžeta više zadovoljavalo političkim i teritorijalnim kompromisima. Takođe, država mora stimulisati svoju poljoprivrednu proizvodnju, da otkupom natjera seljaka da proizvede što više i da se sistemski pokušamo izboriti sa prevelikim uvozom hrane- rekao je Drecun.
Drecun naglašava da bi se, za razliku od Fonda PIO koji sa fiksiranim troškovima ne ostavlja prostora za manevrisanje, sredstva koja se opredijeljuju Fondu zdravstva mogla racionalnije trošiti.
-U praksi je naš zdravstveni sistem jako skup jer ga karakterišu veliki broj bolovanja i bolničkih dana, prekomjerno i neracionalno trošenje medikamenata... Svakako da se time može puno ekonomičnije upravljati. Povećan nivo smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja je dokaz da je zdravstveni sistem kod nas na niskom nivou. Bitna je prevencija i zato Njemci imaju dva obavezna sistematska pregleda godišnje- zaključio je Drecun.
Siniša GORANOVIĆ
