Dugogodišnji novinar i bivši urednik beogradskog lista „Danas“ Zoran Panović, kazao je u intervjuu Portalu Analitika da je EU i dalje najbolji mehanizam za pacifikaciju Zapadnog Balkana. Zemlje regiona bi, prema njegovim riječima, trebalo primiti u Uniju makar humanitarno.
- EU mora imati razumevanje za ovaj prostor. Ratno nasleđe je jako, narativi su nepromenljivi i tabuizirani, i nije lako u tom kontekstu očekivati da region sam pronađe mehanizme pacifikacije, bez neke vrste asistencije. Dati nam neku vrstu humanitarnog statusa, dok ne ispunimo sve uslove i formalno i faktički postanemo članovi EU – poručuje Panović.
ANALITIKA: Može li se danas, gospodine Panoviću, govoriti o stabilokratijama na Zapadnom Balkanu?
PANOVIĆ: Stabilokratija je popularan termin koji medijski dobro zvuči, a koji se koristi u nedostatku boljeg. Pre bi trebalo da govorimo o nekoj vrsti stepena autoritarnosti koji postoji u određenim društvima, odnosno stepenima nečije lične vlasti. Stabilokratija proizilazi iz činjenice da je određenim centrima na Zapadu bitnija stabilnost ovog prostora – uz određene demokratske deficite – nego demokratija koja ne garantuje stabilnost.
ANALITIKA: Zašto?
PANOVIĆ: Zato što je to logika velikih sila. Njima, jednostavno, u ovom trenutku odgovara da Balkan bude stabilan. Opozicija – u zemljama koje imaju stabilokratski sistem ili sistem sa stepenom povišene autoritarnosti i lične vlasti – mora da pronađe alternativni model stabilnosti. Pre svega, da uveri svoje građane, Zapad (EU i NATO), a onda i Rusiju da će njihova vlast imati jače demokratske atribute, a da neće biti manje stabilna. Potreban je, dakle, alternativni model stabilnosti koji, na žalost, mnoge opozicione snage na ovim prostorima ne mogu lako da formulišu. Mislim da su dobar primer za to dešavanja u Srbiji nakon 5. oktobra 2000. godine. Demokratska opozicija Srbije (DOS) tada nije uspela da uveri Zapad i Rusiju da može pronaći stabilan sistem. Zato je u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji pitanje alternativne stabilnosti suštinsko, ako se žele promene.
ANALITIKA: Kakve mogu biti posljedice podrške Brisela stabilokratijama?
PANOVIĆ: Pazite, ako se neko zove autokrata, to ne znači da je diktator. Takođe, stepeni autoritarnosti ne znače da u nekoj državi nema demokratije, već da postoji njen deficit – imate izbore, ali to često nisu izbori organizovani po svim standardima.
Posledice, pre svega, mogu biti urušavanje institucija i ruiniranje javne sfere. S druge strane, može se desiti jedna vrsta kompromitacije one ideje za koju se lider sa povišenim stepenom autoritarnosti zalaže. Posle je teško da neko na toj platformi formuliše ideju tog tipa.
U Srbiji bi, na primer, sadašnja Vučićeva opozicija – kad bi pobedila – sigurno mogla da garantuje građanima da će medijska scena biti relaksiranija, da će se povratiti snage određenih institucija, ali ne bi mogli da garantuju da će ući u EU pre 2025. godine (kako je najavio Junker), da će biti bolji životni standard... To je neizvesno.
ANALITIKA: Šta mislite o toj Junkerovoj najavi po kojoj će Crna Gora i Srbija ući u EU 2025? Koliko je to izvjesno?
PANOVIĆ: Samit EU u Solunu održan je 2003. godine. Tada je u Srbiji vladala faza optimizma – pričalo se da ćemo ući u EU 2006. ili 2007. godiine. Podsećam vas da se govorilo o zajedničkom ulasku Srbije i Hrvatske u EU, pa je Sanader tešio hrvatsku javnost, maltene govoreći: „Ako moramo u paketu sa Srbijom, onda nećemo ni ući“. Hrvatska je onda postala članica EU, a Srbija zaostala mnogo zbog suočavanja s Haškim tribunalom, koji je iscrpeo velike mentalne i fizičke resurse Srbije. Ako smo propustili paket sa Hrvatskom, ne daj bože da propustimo paket sa Crnom Gorom.
ANALITIKA: Djeluje li Vam da Zapadni Balkan polako nestaje s briselskog radara, zbog sve češćih unutrašnjih potresa EU?
PANOVIĆ: Mislim da bi bilo jako bitno da u regionu bude primetna neka vrsta povlašćenosti. Kad kažem povlašćenost, mislim da bi ovaj prostor od Slovenije do Makedonije, na neki način, trebalo primiti u EU bar humanitarno. Dati nam neku vrstu humanitarnog statusa, dok ne ispunimo sve uslove i formalno i faktički postanemo članovi EU. U ovom trenutku od EU nema boljeg mehanizma pacifikacije ovih prostora.
ANALITIKA: Čak i od ovakve EU?
PANOVIĆ: Čak i od ovakve, jer ne vidim šta je bolje. S tim što se postavlja pitanje ko će u kakvu EU sutra ući. Postoji ona varijanta da će zemlje Višegradske grupe napraviti, kako sad to cinično govore, neku vrstu nove Austrougarske kao podkonglomerata u EU. Tu bi bile Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Austrija i eventualno Slovenija. Uglavnom, mislim da je EU u bilo kom formatu ili koloseku ipak deo pacifikacije Zapadnog Balkana.
ANALITIKA: Slažete li se s ocjenom bivšeg crnogorskog premijera Mila Đukanovića, da EU ne radi dovoljno na atraktivnosti svoje politike u regionu? Slične poruke su, podsjetiću Vas, dolazile i od albanskog premijera Edija Rame i srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića.
PANOVIĆ: Verovatno je tako. Nekad je postojala ona situacija – ako Zapad ne može da reši probleme, rešiće ih Kremlj. Deluje malo cinično, ali je tako. EU mora imati razumevanje za ovaj prostor. Ratno nasleđe je jako, narativi su nepromenljivi i tabuizirani, i nije lako u tom kontekstu očekivati da region sam pronađe mehanizme pacifikacije, bez neke vrste asistencije. EU bi zato morala da ima veći senzibilitet za region.
ANALITIKA: Mogu li onda sve učestaliji apeli zapadnobalkanskih lidera uticati da Brisel ozbiljnije gleda na nas?
PANOVIĆ: Apeli, s jedne strane, deluju racionalno. S druge strane, možda i ti lideri ne bi imali poziciju koju imaju kad bi ušli u EU. Ulazak u EU – vidimo to na primeru Hrvatske, Poljske, Mađarske i Češke – ispade najbolja taktika za revizioniste i klerikalce, koji tek sa članstvom u EU mogu da sprovode svoje politike. Hrvatska je imala mnogo pomirljiviju retoriku dok je bila u procesu pristupanja, a sa članstvom u EU tamo se dogodila prava konzervativna revolucija.
ANALITIKA: Posljednjih mjeseci mnogo se raspravlja o (neizvjesnoj) budućnosti EU. Kakva je njena sudbina? Čini li Vam se da su nikad istinitije one Krležine riječi o Evropi koja „ne zna što znade i pojma nema što hoće“?
PANOVIĆ: Moj skorman stav – koji možda nije politički korektan – jeste da je EU imala smisla ranije, kada je bila privilegovan klub. Svi su sa čežnjom gledali u Nemačku, Italiju, Francusku... Kad mi s ovih prostora uđemo u EU i kad maltene svi budu tamo, ona će izgubiti element ekskluzivnosti i to je ono što je možda loše u celoj priči. To sada postaje jedna superstruktura koja mora da se reformiše politički.
ANALITIKA: Reforme nudi Junker kroz koncept EU u više brzina.
PANOVIĆ: Brzine su neminovne. Nadam se da će i nas neka dopasti.
ANALITIKA: Da nas ne dopadne rikverc?
PANOVIĆ: Nadamo se da neće.
Foto: N1 / mc.rs / MOZZART Sport
