Mnogo veći dug od Crne Gore ima recimo Japan sa 230 posto BDP i SAD sa 100 posto. Dug zemalja Eurozone u prosjeku je 90 odsto BDP-a, a prednjači Italija sa 120 posto, dok Francuska i Njemačka imaju preko 80 odsto. Nezgodno upoređenje Drecun kaže da je nezgodno upoređivati naš javni dug sa bilo čijim, jer procentualno nijesmo u crvenoj zoni, ali lako možemo upasti u problem.
- Ako se nastavi trend niskog nivoa stranih direktnih investicija i rasta spoljnotrgovinskog deficita imaćemo problem koji može dovesti do težih posljedica – smatra Drecun. Iz Ministarstva finansija su kazali da će ovaj dug najvišu tačku dostići 2019, kada će biti na maksimumu od 77,5 odsto BDP-a. Nakon toga očekuje se postepeno opadanje visine duga i ostvarenje primarnog budžetskog gotovinskog suficita 2020.
- Ministarstvo finansija vodi odgovornu politiku praćenja javnih finansija uz oprez prilikom novih zaduženja, u ciljuugovaranja povoljnih kamatnih stopa i perioda otplate. Odgovorna politika u dijelu upravljanja nivoom javnog duga ogleda se kroz sproveđenje fiskalnih mjera, u cilju smanjivanja budžetskog deficit – kazali su Pobjedi iz ovog Vladinog resora u odgovoru na pitanje koliko je rizičan javni dug Crne Gore i kad će biti najrizičnije njegovo finansiranje.
SDI i proizvodnja
Naš javni dug je, smatra on, trivijalan problem koji ne predstavlja teg o vratu u uslovima održivog rasta i kontinuiranog priliva stranih investicija. - Međutim ukoliko ne dođe do priliva SDI ili bilo kakvog nepredviđenog događaja u ekonomiji, kao što je loša sezona, taj naš problem može postati složen. Zato treba izbjegavati zaduživanje koje nije razvojnog karakreta, iako je jasno da se moraju servisirati tekuće obaveze. Upravo u tome leži izazov crnogorske ekoniomije - objašnjava ovaj ekonomski analitičar i ističe da za servisiranje javnog duga trebaju realni izvori - novi dug ili povećanje proizvodnje. (Pobjeda)
