Od četvrtka se ponovo vozi ovim drumom, zbog blokade dijela glavnog, na kojem se radi sanacija tunela. Osvanuše fotografije na gotovo svim medijima, na njima ogromne gužve, jedva da se auto može mimoić'... Zazvaše ljudi, vele, ne možemo kući za spas doć'. Kolega, pali mašinu, da vidimo zbore li istinu...
Ponovo vožnja starim drumom: Saobraćajni nered je podgorička svakonevnica, ali već nakon Kokota dolazi druga priča. Vazduh, neuporedivo čistiji, tek nekoliko kilometara od glavnog grada, dao nam je dodatnu energiju i pripremio nas za scene saobraćajnog meteža koje smo dan ranije vidjeli na TV ekranima. Doduše, kako je reporterski zanat prilično zahtjevan, odlazak do prve kafane bio je neminovan. A i autentičnosti radi, te onog “glasa naroda”. Prvo, konobar.
''Novinari a?'' Viđe fotoaparat na stolu. Klimnusmo glavom, pohvalivši kafu. ''A đe krenuste jutros, da nije neka nevolja'', upita on. ''A ne, ne, nego zatvoriše ovu dionicu put Cetinja pa vele ljudi da su nenormalne gužve. Pa dođosmo da vidimo kakvo je stanje'', odgovorismo mu ljubazno. ''Iha… da vi ja naspem po jednu, trebaće vam. Tako mi bar vele'', nasmija se čovjek.
''Neka neka, ovaj mali vozi”, uperih prstom na dosta starijeg i iskusnijeg kolegu. No, da drmnemo ovo pa da bježimo''. Platismo i krenusmo dalje.
Put čist, svega nekoliko auta došlo je iz drugog pravca, što nam je odmah bilo čudno. Ili su gužve tolike da se ne može proć’ okolnim, a nekad starim i jedinim putem, ili nema niđe žive duše. Poslije desetak minuta dođosmo i do skretanja za Uliće. I dalje niđe nikog. Usamljena dva policajca nas tužno pogledaše, vjerovatno misle - što je vas naćeralo danas ovuda da idete.
Nekoliko stotina metara skakutasmo vozeći se i opet nam tu čudno bi, đe su te gužve? I odmah zažalismo što smo pitali. Učinje se na prvi pogled da ćemo ostati makar tri sata, ali kad izađosmo iz auta ugledasmo petnaestak automobila ispred nas. Postavljen semafor, policajca i redara. ''Crveno vele, a kako da mi je znat kad čekamo već 20 minuta'', reče nam jedan momak iz automobila. Pružismo noge malo da izvidimo situaciju i naiđosmo na Miloša sa Cetinja koji nam sakri prezime i koji, kako veli, svaki dan putuje od Cetinja do Podgorice i nazad, rekavši da je danas “ok situacija” dok je juče bio “pakao”.
''Evo jutros ima zastoja, međutim, mi smo se već nekako psihički pripremili za to pa nam sve lakše pada. Znate i sami da već dvije godine neprestano traju radovi na našim putnim dionicama ovuda, tako da imamo iskustva i vjerujemo da ćemo izdržati. Juče smo u jednom pravcu ova tri i po problematična kilometra prešli za oko dva sata. Ali, s obzirom da ovi radovi uključuju i sam tunel, mislim da je ovo bio jedini način jer ne postoji drugi alternativni smjer osim ovog, a iz medija sam saznao da je tunel bio u jako lošem stanju da je jedan zid bio pred padanjem, tako da moramo nekako izdržati. Nema nam druge'', kazao nam je Miloš.
Loša organizacija redara: Svega desetak metara naprijed sretosmo Damira Jusića, koji takođe svakog dana putuje od jednog do drugog grada. Kako Damir smatra, dosta je loša organizacija između redara, a misli i da bi ovo moglo mnogo brže da ide.
''Mislim da su malo neusklađeni semafori, između policije i redara koji trebaju to po meni malo ozbiljnije da odrade. Idemo dosta sporo, evo u jednom smjeru je prošlo tri puta više kola nego sa ove strane, ne znam o čemu se radi ali mislim da bi trebalo malo bolje da bude organizovano. I sa mnom je situacija da putujem iz grada u grad zbog posla, a kao što i sami znate – posao ne trpi, mora se nešto uraditi i promijeniti. Dosta je neozbiljna situacija'', istakao je on.
Kako nam je Milutin Jovović sa Cetinja kazao, u jutarnjim časovima je prometno i saobraća se bez problema, dok – kako sati odlaze – tako na ovoj dionici ''nastaje sprdnja''
''Ođe je sprdnja. Ovo je bruka što se čini. Nije prošlo desetak auta, uvatilo nas je crveno svijetlo, a iz drugog pravca su to zloupotrijebili sa nekim autobusom koji garantnovano nije mogao proć i on je zadržao saobraćaj. Sa te strane je prošlo barem 40 - 50 auta, a sa ove nije moglo 10-15. Kako će bit dalje, ne znamo, evo čekamo ođe. Narod se ljuti, svađaju se sa policijom, prepiru se... Jer očigledno je da nije prošlo 15 auta, ja sam tu iza krivine sve vrijeme. Vjerovatno su od Cetinja puštili više vozila nego što je trebalo i dok su oni prošli ođe se zakasnilo na zeleno svijetlo. Do kad ćemo da čekamo – ne znamo”, kazao je Milutin.
On je naglasio da se ovim putem nekada saobraćalo normalno, iako je put uzak, ali da ima dovoljno proširenja.
“Uz normalnu vožnju i poštovanje pravila vozilo bi se normalno. Ali ovi današnji vozači…a okle. Ja sam jutros prošao, nije bilo problema, doduše dosta rano oko 6 sati, čekao sam nekih desetak minuta. Ali moram da naglasim da je velika nekultura u narod, stali su u red, kolona se fino napravila ali se našao jedan frajer, pretekao čitavu kolonu vozila, proša, i zbog takvih se prave gužve i haos. Normalno bi mogli vozit da se poštuju ograničenja, ima proširenja po krivina, ovuda se saobraćaj normalno odvijao nekad, i kamioni i autobusi, i ne vidim razlog zašto ne bi moglo i danas. Ne znam, stvarno ne znam, ovo je katastrofa'', istakao je Jovović.
Sačekasmo još nekih dvadesetak minuta. Do zelenog svijetla. Prođosmo dosta brzo stari put, ipak u pitanju su samo tri i po kilometra. Put je dosta loš, polovinom jedva i da ima asfalta. O zaštitnoj ogradi da ne pričamo, tako da neiskusnijim vozačima savjetujemo opreznu vožnju uz malu brzinu. Po starom principu “pušti, nikad ne znaš”. Takođe zatvorite prozore zbog ogromne prašine koja se podiže za automobilom.
Izlazak na magistralu otkriva jedno trideset druga koje strpljivo čekaju iz suprotnog pravca. Pale se cigarete, tipkaju telefoni, objašnjava se šefovima zašto se kasni na posao. Ali, šta je tu je. Pomislismo kako ćemo opet da se zaglavimo, ali se to nije dogodilo. Uslijedilo je još petnaestak minuta vožnje i prođosmo trasom u oba smjera.
U povratku uočismo mještanina sa Meteriza. Upitasmo ga ide li on put Cetinja i kakvo je stanje.
''U četvrtak je bio haos, gužva velika, narod nervozan, bijesan... Uzeli da se svađaju sa policajcima. Onaj stoji na krivinu i maše onom zastavom, a dolaze dva tri momčića nasrnuše na njega oće da se biju. No ih razdvojiše nekako, pa im rekoše aj' vi polako. No narod ne zna, put je zatvoren zbog tunela koji je vazda u lošem stanju bio, no samo prolaze, ne obraćaju pažnju. Tu su po vrhu i ljeti i zimi vazda bili klini leda, da te strah da prođeš tuda'', kazao nam je on. Upitasmo ga za ime al' bezuspješno. ''Nemo' mene, ja vi ovo radi vas velim pa pušti novine, ajte uzdravlje''.
Uistinu, velika gužva kojoj smo svjedočili prvog dana zatvaranja puta, sada je izostala.
Tek, uz četrdesetominutno čekanje ''obavljen je posao''.
Mada, ukazivanje na uzak i stari put, uz to i jednim dijelom ruiniran, nije na odmet. Neizbježno je da je situacija teška za ljude koji svakog dana moraju ići od jednog do drugog grada, ali izvidivši situaciju apelovali bi na poštovanje pravila. Sičija jes', ali što vele, ne možemo iz ove kože iskočit. Ne radi drugih, već radi nas samih. Da izbjegnemo potencijalne svađe, udese ili ne daj bože…. Pa dako za koju godinu srede više ovaj put, da idemo do Cetinja ka` ljudi.
Luka Đurić / Željko Vukmirović
