Kako je saopšteno iz Vlade, okrugli sto je organizovan u sklopu javne rasprave o Nacrtu Programa ekonomskih reformi za period od 2017-2019. Godine, najvažnijeg Vladinog ekonomskog dokumenta strukturiranog i rađenog prema metodologiji Evropske komisije.
Na okruglom stolu su učestvovali predstavnici udruženja privrednika i sindikata, nevladinog sektora, univerziteta, lokalne samouprave, resornih ministarstava i Delegacije EU u Crnoj Gori.
Koordinatorka radne grupe za izradu Programa, Nina Vujošević, istakla je da je to osnovni dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom (EK) i zemljama članicama EU kojim Vlada predstavlja svoju ekonomsku politiku u srednjem roku i koji dostavlja EK do kraja januara.
Vujošević je istakla da je dokument rađen u skladu sa smjernicama koje je EK dostavila Crnoj Gori i navela je ključne razvojne dokumente i priroitete Vlade na kojima se zasniva izrada Programa ekonomskih reformi.
On se, kako je pojasnila, zasniva i na šest ključnih preporuka EU sa ministarskog sastanka održanog u Briselu 2016. godine koje je EU predložila Crnoj Gori u izradi Programa ekonomskih reformi za 2017. godinu.
„Vujošević je približila učesnicima paket od 20 prioritetnih reformskih mjera koje utiču na rast konkurentnosti i koje su izabrane kako bi odgovorile na prepreke rastu, sa ciljem povećanja konkurentnosti crnogorske ekonomije i dinamiziranja ekonomskog rasta“, kaže se u saopštenju.
Ona je naglasila da je strateški razvojni cilj Crne Gore održiv i inkluzivan ekonomski rast koji će smanjiti razvojni jaz zemlje u odnosu na prosjek EU i povećati kvalitet života svih njenih građana.
Vujošvić je kazala da će Vlada, za ostvarenje strateškog cilja razvoja, prema Nacrtu Programa ekonomskih reformi u narednom srednjoročnom periodu kombinovati dvije grupe mjera ekonomske politike - onih usmjerenih na jačanje makroekonomske stabilnosti i onih koje se odnose na povećanje konkurentnosti.
Ona je istakla da je Program potpuno usklađen sa Planom sanacije budžetskog deficita i javnog duga koji predstavlja optimalnu kombinaciju mjera ekonomske politike koje će omogućiti stabilizaciju javnih finansija, nastavak održivog ekonomskog rasta i očuvanje nivoa socijalne zaštite najugroženijih slojeva društva.
Prema riječima koordinatorke za izradu drugog i trećeg poglavlja dokumenta, Ive Vuković, makroekonomski okvir će se zasnivati na investicionoj aktivnosti koja će imati snažan uticaj na ekonomske tokove.
Ona je kazala da će na ekonomski rast će uticati i sprovođenje mjera fiskalne konsolidacije.
„U skladu sa navedenim, prema osnovnom scenariju prosječna stopa realnog rasta BDP u periodu 2017-2019. godina je 3,4 odsto i dva odsto u alternativnom scenariju“, kaže se u saopštenju.
Vuković je kazala da je cilj fiskalne politike u srednjem roku konsolidacija javnih finansija kako bi se stvorili uslovi za smanjenje deficita javne potrošnje i usporavanje rasta javnog duga.
Ona je istakla da je deficit prema osnovnom scenariju projektovan na 6,1 odsto, 5,6 odsto i 3,8 odsto BDP u 2017., 2018. i 2019. respektivno. „Javni dug je projektovan na 71,6 odsto, 74,9 odsto i 77,5 odsto BDP, u 2017., 2018. i 2019. godini respektivno, nakon čega će se uspostaviti njegov opadajući trend“.
Kako je saopšteno iz Vlade, učesnici u diskusiji su dali konstruktivan doprinos, predlažući sagledavanje unapređenja teksta pojedinih mjera u poglavlju 4 dokumenta, poput onih u okviru saobraćajne infrastrukture, sektorskog razvoja, naročito poljoprivrede i usluga.
Predstavnici posadavaca su istakli neophodnost prustupa donošenju novog Zakona o radu kao važnog za povećanje fleksibilnosti na tržištu rada, dok su pPredstavnici akademske zajednice pohvalili primjenu metodologije EU u izradi Programa i transparentan proces u donošenju dokumenta uz sugestije za korekcije pojedinih djelova teksta u makroekonomskom okviru i prioritetima strukturnih reformi.
„Predstavnici sindikata su ponovili ranije istaknute stavove u vezi sa mjerama fiskalne konsolidacije koje je Vlada predložila u decembru 2016. godine i koji su sastavni dio nacrta Programa ekonomskih reformi“, kaže se u saopštenju.
Na okruglom stolu je zaključeno da učesnici dostave svoje komentare i sugestije na Nacrt Programa u pisanoj formi, kako bi oni bili sagledani u cilju doprinosa finalizaciji navedenog dokumenta i kako bi bili uvršteni u Izvještaj o konsultativnom pocesu sa zainteresovanim stranama.
