Ukupan promet je u sedmici, u kojoj se zbog dočeka Nove godine trgovalo dan kraće, iznosio čak 15,77 miliona eura i bio je 5,7 puta viši nego prethodne. Značajan rast prometa uglavnom je posljedica prodaje oko deset odsto akcija Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) javnom preduzeću Elektromreža Srbije (EMS) za 13,84 miliona eura.
Prodato je ukupno 14,57 miliona akcija manjinskih akcionara CGES-a, po cijeni od 95 centi za jednu, dok je posao realizivan kroz 197 transakcija.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić ranije je najavio da postoji mogućnost da EMS kupi 11 odsto akcija CGES-a.
Država Crna Gora je vlasnik 55 odsto akcija CGES-a, italijanska Terna posjeduje oko 22,09 odsto, a manjinski akcionari oko 23 odsto dionica.
Akcija CGES-a je na sedmičnom nivou skočila 9,9 odsto na 95 centi.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, ojačao je 5,8 odsto na 1.044,74 poena. MONEX je skočio 3,9 odsto na 12.128,07 bodova, a MONEXPIF četiri odsto na 2.694,81 poen.
Rasle su akcije Ulcinjske i Budvanske rivijere 15,6 odsto na 9,94 eura, odnosno 9,3 odsto na 5,4 eura, Jugopetrola 6,4 odsto a 12,5 eura, Crnogorskog Telekoma 5,4 odsto na 3,9 eura, Solane “Bajo Sekulić” četiri odsto na 3,9 eura i Elektroprivrede blago na 3,47 eura.
Ojačale su i dionice Zetatransa 9,9 odsto na 62 centa, Luke Bar 9,1 odsto na 24 centa i Plantaža 4,2 odsto na 15 centi. Trgovano je i dionicama Poslovno logističkog centra Morača, Montecarga i Društva za menadžment poslove i upravljanje nekretninama MIG, koje su na kraju sedmice koštale 2,1 eura, odnosno 40 centi i 30 centi.
Gubile su jedino dionice Port of Adria 8,8 odsto na 15,5 centi.
Promet akcijama fondova iznosio je 708,14 hiljada eura. Trend je ojačao 7,5 odsto na 5,85 centi, a Eurofond 6,8 odsto na 1,89 centi. Moneta je na kraju sedmice koštala 1,2 centa.
Promet akcijama državnih obveznica iznosio je 7,95 hiljada eura, a na podsegmentu slobodnog tržišta akcija 2,1 hiljadu eura.
Posljednju sedmicu prošle godine obilježila su skupštinska dešavanja. U parlamentu su u utorak usvojeni zakoni o budžetu za ovu godinu, kao i o energetici, dok predložene izmjene i dopune Zakona o akcizama nijesu dobile potrebnu većinu.
Budžet za ovu godinu vrijedan je 2,12 milijardi eura i veći je 162 miliona eura od prošlogodišnjeg. Na tekuću potrošnju se odnosi 773 miliona eura, na kapitalnu 335 miliona, na budžet državnih fondova 625 miliona, a na transakcije finansiranja, odnosno refinansiranja dijela dospijeća javnog duga 393 miliona eura.
Zakonom je predviđeno da održivost javnog duga, koji će prema budžetskim projekcijama iznositi oko 68,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), bude prioritet Vladine fiskalne politike i u narednom periodu.
Parlament je u utorak usvojio i Zakon o energetici, koji bi trebalo da obezbijedi viši stepen usaglašenosti sa relevantnim direktivama EU iz te oblasti, ali i zaštite krajnjih kupaca.
Novi Zakon bi trebalo da otkloni nedostatke koji su postojale u prethodno važećem, kao što su nedovoljna razvijenost tržišta električne energije, zaključivanje ugovora između subjekata i informisanost građana.
Skupština je pred kraj godine usvojila i odluke o davanju u dugoročni zakup lokaliteta ostrva Lastavice sa tvrđavom Mamula i o prihvatanju aneksa Ugovora o zakupu hotela Kraljičina plaža.
Protiv odluka su bili poslanici opozicije i Socijaldemokratske partije (SDP), dok je neophodnu većinu obezbijedila Pozitivna Crna Gora.
Vlada je prethodno prihvatila amandmane Pozitivne na Predlog odluke o prihvatanju aneksa Ugovora o zakupu hotela Kraljičina plaža, što je bio uslov za njihovu podršku.
Prihvaćeni su i amandmani Demokratske partije socijalista (DPS) na Predlog odluke o davanju u dugoročni zakup lokaliteta ostrva Lastavica sa tvrđavom Mamula.
Aneksom Ugovora o zakupu hotela Kraljičina plaža predviđeno je da se kompaniji Adriatic properties produži zakup sa 30 na 42 godine, kao i da se smanji iznos zakupa. Ugovor o zakupu hotela Kraljičina Plaža u Budvi zaključen je 31. januara 2007. godine.
Ugovorom o dugoročnom zakupu lokaliteta ostrva Lastavica sa tvrđavom Mamula, koji bi trebalo da realizuje kompanija Orascom, predviđen je period zakupa od 49 godina.
Vizija projekta je da se obnovi tvrđava Mamula, uz očuvanje kulturnog nasljeđa i promovisanje istorijskog karaktera ostrva, čime bi se stvorila prestižna turistička destinacija, kao jedino ostrvo - hotel sa muzejskim prostorom u Crnoj Gori, kojim će upravljati direktno Orascom Development.
Projekat Mamula, u koji se podrazumijeva ulaganje od 15 miliona EUR, pored investicionih aktivnosti koje su vezane za turizam, trebalo bi da obezbijedi i punu zaštitu kulturne baštine.
Izvor: Mina business
