On je, na sjednici skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, rekao da se stabilnost može imati sa visokim stopama ekonomskog rasta i političkom stabilnošću, a sve ostalo će se izvesti iz toga.
„Deficit tekuće javne potrošnje iznosi 0,71 odsto. Kapitalni budžet ima svoju komponentu deficit, ali ako to gledamo kao promjenu oblika kapitala iz obrtnog u osnovna sredstva ili neto fiksnu aktivu države, imamo 7,08 odsto ukupni deficit, koji je dominantno posljedica izgradnje dionice autoputa“, objasnio je Žugić.
On je rekao da je cilj da se drži deficit tekućeg finasiranja pod strogom kontrolom, čime će sublimirati ranjivosti prethodnog perioda.
„Povećavaju se izdvajanja za socijalu i kapitalni budžet, pri čemu je on i razvojni i socijalni“, kazao je Žugić.
On je rekao da će dati sve od sebe da nikakvom selektivnošću, potpunom objektivnošću i sa nultom stopom tolerancije pokuša da naplati sve što se može naplatiti poreskog duga.
„Nema toga ko će otpisati poreski dug makar dok sam ja ministar bilo kome. Naći ćete reprograme, ali mislim da su svi oni dali efekte“, dodao je Žugić.
Predlog zakona o budžetu za narednu godinu se, kako je kazao, temelji na ciljevima makroekonomske i fiskalne politike, Zakonu o budžetu i fiskalnoj odgovornosti i na dosadašnjem nivou materijalne potrošnje.
„Naredne godine moramo imati ravnotežu tekuće javne potrošnje, ako ništa drugo onda zbog obaveza koje ćemo imati u dijelu Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti. Javni dug iznosi 58,48 odsto i deficit javne potrošnje 2,98 odsto, iako nije iskazano, do kraja godine očekujemo prekoračenje oba kriterijuma Mastrihta“, rekao je Žugić.
Procjene su, kako je dodao, da će nivo javnog duga iznositi oko 64 odsto i veći stepen deficita, zbog čega slijedi obaveza izrade plana sanacije.
„U narednoj godini ćemo imati i ravnotežu u tekućoj i kapitalnoj javnoj potrošnji, jer za pet godina od probijanja ovih limita moramo svesti budžet u okvire definisane kriterijuma Mastrihta“, saopštio je Žugić.
On je podsjetio da početkom maja dospijeva 393 miliona eura državnog duga i moraće se ići na refinansiranje, a očekivanja su da će imati uštedu u kamatama po osnovu tog duga.
„Naša projekcija fiskalne rezerve je 36 miliona eura, jer ako imate strukturu privrede koja nije baš adekvatna, mora se uvoditi novi model razvoja kroz inovativnost i produktivnost. Ostali segmenti zaduživanja od 245 miliona eura odnose se na autoput“, rekao je Žugić.
Predlog zakona o budžetu za narednu godinu iznosi 2,12 milijardi eura. Od ukupnog iznosa budžeta na tekuću potrošnju se odnosi 773 miliona eura, na kapitalnu 335 miliona, na budžet državnih fondova 625 miliona, a na transakcije finansiranja odnosno refinansiranja dijela dospijeća javnog duga iznos od 393 miliona eura.
Savjetnica viceguvernera za finansijsku stabilnost i platni promet u Centralnoj banci (CBCG), Milica Kilibarda, rekla je da je CBCG u svom mišljenju podržala rezultate ostvarne primjenom izmijenjene zakonske regulative u oblasti doprinosa, kao i preduzete aktivnosti na smanjenju sive ekonomije.
„U cilju povećanja poreskih prihoda CBCG sugeriše Ministarstvu finansija da intenzivira aktivnosti u pravcu jačaja fiskalne discipline i efikasnosti nadležnih organa Poreske uprave kako bi nivo poreskog duga uspostavio silazni trend“, kazala je Kilibarda.
Ona je navela da je planiran rast kapitalnih izdataka i tekuće budžetske potrošnje što je vezano za gradnju autoputa, koji je veliki izazov za javne finasnije i finansijsku stabilnost, zbog čega CBCG smatra da treba voditi računa da servisiranje javnog duga državu ne dovede do krize finansija.
„CBCG predlaže da se već sada pristupi definisanju načina smanjivanja i programa sanacije državnog duga. CBCG smatra da je neophodno napraviti detaljnu strategiju upravljanja dugom koja će sadržati konkretne mjere kako bi se otklonio rizik koji može uzrokovati visoko učešće javnog duga“, ocijenila je Kilibarda.
Predsjednik Senata Državne revizorske institucije (DRI), Milan Dabović, rekao je da je Ministarstvo finansija jasno i transprentno obajvilo podatke u vezi sa visinom javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) i deficita, koji se obračunava shodno zakonskim propisima.
„DRI ima malu rezervu u odnosu na iskazanu visinu deficita, jer 39 miliona eura koji su planirani kao otplata obaveza iz prethodnog perioda obično se koriste za isplatu vanrednih izdataka ili sudskih rješenja. Deficit bi mogao biti veći nego što je projektovano u iznosu 273 miliona eura“, precizirao je Dabović.
Ministarstvo je, kako je dodao, poštovalo zlatno pravilo budžetiranja, pri čemu je tekući budžet projektovan sa suficitom od 46 miliona eura, koji će se koristiti za finansiranje kapitalnih izdataka i pozajmica koje iznose oko 359 miliona eura, ostatak od 313 bi bio obezbijeđen kroz neto zaduživanje.
„Predviđeno je da se javni dug može povećati do iznosa od 688 miliona eura što bi značilo dalje povećanje depozita, odnosno gotovine što bi u narednoj godini obezbijedila država u iznosu od 20 miliona eura. Ako to uporedimo sa iznosom fiskalne rezerve Ministarstvo je vodilo računa da ovih 39 miliona eura može biti korišćeno za isplate vandrednih izdataka ili sudskih rješenja“, objasnio je Dabović.
Vukašin Zogović iz Unije slobodnih sindikata (USSCG) rekao je da je prihodna strana ostala gotovo ista, pokrivena uglavnom akcizama, dok se poreski dug od 720 miliona eura nigdje ne pominje, čak ni da će se naplatiti jedan njegov dio.
„Ta stavka je veoma bitna i mogla je učiniti prihode znatno većim, pri čemu je i prihodna strana trebalo biti predviđena u mnogo većem iznosu“, smatra Zogović.
On je dodao da je do naredne godine trebalo da bude završen plan unutrašnje reorganizacije javnog sektora čiji su efekti bili 64 miliona eura.
„Većina tih para trebalo je da bude potrošena na otpremnine i tehnološke viškove, a taj novac ne postoji“, kazao je Zogović.
Žugić je rekao da što se tiče pojedinih predloga da se naplate poreska dugovanja kompanija, zamolio je svakog da dođe da radi sa njima i pokuša da naplati sva poreska dugovanja.
„Ne mogu poreska i ostale inspekcije da obiđu sva blokirana preduzeća, oko 14,91 hiljadu njih ili preko 60 hiljada otvorenih računa, pri čemu apelujem da radimo zajedno na jačanju regulatornog okvira“, poručio je Žugić.
Marko Sošić iz nevladine organizacije (NVO) Institut alternativa rekao je da povećanje tekućeg budžeta zabrinjavajuće, u poređenju sa ovom godinom.
„To je deset odsto ili oko 50 miliona eura više za tekuću potrošnju koju pokušavamo da smanjimo. To je kategorija koja predstavlja gubitak, odnosno neproduktivne kategorije izdataka, diskrecione potrošnje i nejasnih stavki ostalo. Takođe imamo rast vrijednosti izdataka ugovora o djelu“, naveo je Sošić.
On je rekao da u planiranju budžeta nijesu poštovane smjernice makroekonomske i fiskalne politike za naredne tri godine, a već naredne godine se krše limiti koji su po Zakonu o budžetu i fiskalne odgovornosti obavezujući.
Predsjednik Asocijacije menadžera Crne Gore, Budimir Raičković, kazao je da je budžet razvojni, socijalni i pomalo zabrinjajući zbog brojki u njemu.
„U svim punjenjima budžeta bitno je da se vodi računa o stimulaciji privrede, jer će ona moći da obezbijedi davanja u budžetu. Ako se budu povećavali porezi nećemo biti atraktivni ne samo domaćim privrednicima, već ni stranim investitorima“, dodao je Raičević.
Poslanica Demokratskog fronta (DF), Jelisava Kalezić, koja je prisustvovala Odboru u svojstvu zainteresovanog poslanika, tražila je dodjelu sredstva za tri NVO, odnosno Animu iz Kotora, Udruženje roditelja djece u razvoju Oaza iz Bijelog Polja i Klub liječenih alkoholičar iz Herceg Novog, na šta je Žugić rekao da je spreman da u komunikaciji sa nadležnim ministarstvima razmotri te zahtjeve i na plenumu ih podrži.
Žugić je ocijenio da su upućeni latentni zahtjevi za još po svim pozicijama, ali bez predloga kome smanjiti ili da li povećati dug.
Rasprava o Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu će se nastaviti sjutra na sjednici Odbora, kada bi poslanici trebalo da saopšte svoje stavove na tu temu. (Mina biznis)
