Takav rezon sporan je ekonomkskom analitičaru Vasiliju Kostiću.
“U obrazloženju se navodi da se ukidanje ovog poreza predlaže jer ekonomija koja ima raste od četiri odsto nije u krizi, mislim da, blago rečeno takva tvrdnja ne stoji, jer možete da imate ekonomiju koja raste, a da finansije ne prate tako dobre trendove i upravo svjetska kriza je nastala kao svjetska finansijska kriza, a ne kao svjetska ekonomska kriza, tako da ne bih stavljalo znak jednakosti između ostvarenja rasta od 4 odsto i dokaza da nijesmo u krizi, mislim da su nam finansije ozbiljno prenapregnute ili da su u krizi”, smatra Kostić u izjavi za Antenu M.
Ukidanjem kriznog poreza na lična primanja u bruto iznosu iznad 720 eura, kako se to amandmanom predviđa, privreda bi se, navodi Šehović rasteretila nepotrebnog nameta, zarade bi se blago povećale, te ukinule biznis barijere.
“Obrazloženje za biznis barijere je sasvim ispravno, da kada bi se ukninuo taj krizni porez da bi to bilo podsticajno u tom dijelu. Sa druge strane se postavlja pitanje koliko je taj iznos ušao u budžetsku računicu, što znači kada bi se ukninuo taj porez onda bi efekti bili drugačiji i morali bi se alimentirati iz drugih izvora”, kazao je Kostić.
Krizni porez na lična primanja uveden je 2013.
Radio Antena M
