On je potvrdio da će festival će ove godine biti posvećen crnogorskim autorima i izvođačima.
- Mogu ovom prilikom reći da vjerujem da je ovo posljednji A tempo koji radimo na ovaj način, a malo ćemo više pričati kada budemo detaljnije govorili o njemu. To je festival kome treba ili omogućiti da bude profesionalan u svim segmentima, ili treba reći da to više nema smisla, da to više ne možemo da radimo, jer nisu više ona vremena kada se sve radilo "na mišiće". Nismo se mi potrošili, ali su se okolnosti promijenile - istakao je Mirković i naglasio da ne možemo biti i dalje zadovoljni istim čime kao prije 15 godina.
U susret ovom izuzetnom muzičkom događaju, Crnogorski simfonijski orkestar održaće još dva koncerta - krajem ovog i početkom narednog mjeseca.
- Svakako CSO će nastupiti i na otvaranju i zatvranju A tempa. To je tradicionalno i bez toga nema A tempa - kazao je on.
Sinoć upriličen koncert predstavio je ovaj ansambl u potpuno novom svjetlu. U njemu su bila i neka nova lica, uglavnom gostujući izvođači u sekcijama duvačkih instrumenata. Mirković kaže da rade na tome da povećaju broj članova, ali ne samo po potrebi. Na pitanje da li to znači da će se mijenjati broj članova orkestra, koji je definisan ranijom sistemaziacijom MCCG, on precizira:
- To bi trebalo pitati zvanične institucije. Mi imamo predviđeno 65 ljudi, a sada je zaposlenih samo 50. Svakako, to je nedovoljno za tip muzike i djela koja hoćemo da izvemo. Zato smo prinuđeni da pozivamo ljude sa strane. Neke ćemo - da budemo sasvim otvoreni - biti prinuđeni da pozivamo i dalje, jer nemamo potrebu za svim muzičarima. Ali, što je najvažnije, imamo naše jezgro koje može da sve nosi - koje nije samo kostur, već i kostur i mišići. Ono može vrlo lako da apsorbuje gostujuće muzičare, koji su mahom već navikli na naš način rada, disciplinu, zalaganje.Da CSO u ovom trenutku zaista ima tako dobro jezgro, čulo se upravo sinoćnjom interpretacijom tri veoma zahtjevna djela. Od Betovenove Treće simfonije (Eroica), kojom je otvoren koncert, do Vagnerovih preludijuma Loengrin i uvertire Tanhojzer, pa i Mađarskog marša Hektora Berlizoa koji je izveden na bis, orkestar je uspio da kvalitetno iznese repertoar do kraja.
- Mislim da su večeras i dirigent i orkestar uradili dobar posao. Posebno zato što im je prethodilo 50 minuta Treće simfonije koju je teško slušati, a kamoli svirati. Loengrin smo svirali i prije nekoliko sezona, ali prvi put je izvoden Tanhojzer, koji je ogroman ispit za svaki orkestar. Čitav program, koji je jako težak i zahtjevan, velik po utisku koji muzika ostavlja, izveden je bez soliste. To znači da je orkestar u stanju da sam iznese takvu vrstu koncerta. Uostalom, reakcije su te koje potvrđuju kvalitet - istakao je Mirković.
Na programu narednog koncerta koji će biti održan 26. marta, CSO će izvesti Koncert za violinu i orkestar u d duru Jonesa Bramsa i Simfoniju broj 9 u c duru - poznatiju kao Velika simfonija Franca Šuberta. Orkestrom će dirigovati već redovni gost Podgorice, belgijski maestro Ronald Colman, a solista će biti violinista Rafael Oleg iz Francuske.
K.J.
Foto: MCCG/Danilo Papić
