Ne putujem tako često avionom kao nekad. Odavde do Evrope nebeski prevoznici nas prelijeću ili izopštavaju iz svojih voznih linija. Ovako sitni, neisplativi smo im, a mi se još više usitnjavamo. Postajemo sitnina koja se baca za bakšiš. Od kako urijetko putujem bolje vidim razlike u toj vrsti saobraćajne usluge. Dvadesetak godina sam do Evrope letio Montenegro Airlinesom, a od kako su nove vlasti orlu obeušili kljun i potkresali kompaniji krila nijesam sijeda u letilice podnovljene kompanije. Kad sam nedavno letio na relaciji Pg – Bg i natrag, Air Srbija je bila prevoznik. Usluga je bila korektna na odlasku, na povratku je kasnila četiri sata... nikad u dom. Na vrijeme smo se čekirali, termin leta potvrđen, a onda odlaganja, bez objašnjenja. U avio-saobraćaju postali smo periferna provincija, a ne država. Prije neki dan sam pročitao da se na podgoričkom aerodromu ne zna reda nit poretka. Nije se znalo ko će vas prihvatiti i opslužiti, a cijena karte upravo to podrazumijeva. Vladala je naka zabuna ili uzbuna zbog manjka stručnog servisa i uneređene procedure, adekvatne broju putnika koji nijesu putovali osim što su se muvali po zgradi.
Međutim, povod za ovu priču je u nečemu što sam zapazio putujući za Beograd. Kad su nas na izlasku iz zračne luke uputili na letilicu, prošli smo pored stare, kamene, aerodromske zgrade koja je adaptirana, kako sam saznao, za kancelarijski prostor da bi nova bila komotnija za putnike. Tu na uglu iza zaštitne mreže stajala je neka pripravna, nedefinisana grupa, nekog osoblja bez prepoznatljive uniforme i opreme za uslugu. Pratili su nas pogledom i ničim više. Ličili su na zbjeg, tu zatečen sticajem okolnosti, a koji će prvom prilikom napuštiti pribježište. Ostali su tu u vidu posmatrača i kad je avion krenuo niz pistu. Zaboravio sam na njih. Na povratku, koji je kasnio do ponoći ,,zbjeg“ je bio na istom mjestu i u istom besposlu osim da drežde. Kasnije ću saznati da su te ,,izbjeglice“ proizvod MKI (Ministarstva kapitalnih investicija) koje je po partijskoj, a ne stručno potrebnoj liniji, zaposlilo svoje ,,kadrove“. Kako su kancelarije pretrpane izlazak im dobro dođe, da dođu i do svježeg zraka. Da se zaključiti da je kadrova koliko oćeš, ali nijesu kadri da bilo šta oposle, osim da opravdaju dreždanje. Otuda tako nesnosne gužve na aerodromu. Nema ko!
Danima se raspreda kako Crna Gora nije dobila finansijsku podršku Evropske komisije (EK). Među odbijenim su i projekti navedenog ministarstva. Ovaj zbjeg, jedan je od tih projekata i rđavih projektanata, koji rješavaju stranačke socijale a ne državne probleme. To prepoznaje i slučajni prolaznik a ne samo EU. Vidi se iz aviona kako se švercuju najbolje namjere EK, pa poručuju: ,,Naše preporuke (za CG) su bile i do sada, da unutar svih ministarstava i institucija ulažemo u kadrove koji imaju potrebno znanje za kompleksne procedure apliciranja za evropske fondove!“ Onda je EK razvezala jezik i poručila nam bez ,,rukavica“, sada sjašite lažovi, lopovi i krijumčari naših potpora. U isti mah, iz britanskog parlamenta je ozvaničeno da Srbija krijumčari, u sanitetskim kolima, gomile oružja za sjever Kosova. Kad se sve sabere, možete misliti kako bi funkcionisao, srećom već raspali, ,,otvoreni Balkan“ na ovako zatrovanom i zatvorenom prostoru. A nama iz tog ,,opena“ dolaze svi uzori i prizori, besprizorne vlasti i poretka. Za primjer evo video izjave Velja Ilića, bivšeg ministra i lidera Nove Srbije: ,,Vučiću Aleksandre, nisi predsednik Srbije, ti si govno najobičnije, koje si ovu Srbiju uništilo, smradu jedan smrdljivi... Uništio si sve što miriše na Srbiju... Sram te bilo, stidi se“! Dosta je reka da je za vajdu, a moga je i da finišira... da Srbija sada miriše po dotičnom. Po Velju, onda prvi čojek CG ne ide u pośetu Srbiji no u G! E, prvi favorit u Crnoj Gori tog ,,mirišljavog“ vožda svih Srbalja i bogalja, gr(a)donačelnik NK, je dočekao svoju himnu sa srednjim prstom u prednjem planu. Rame uz rame mu bio predśednik Jakov Milatović, koji se još nije distancirao od svog domaćina, koji ga je srdačno dočekao sa znakovitom porukom, je*i se i ti, i tvoja država sa himnom.
Crna Gora u svojim političkim vrhovima nema rod no izrod, nema neprijatelje, no dušmane. Data je krivična prijava na iskazano nedjelo, ali sa ozbiljnim predumišljajem da se inkriminisani brani, kako je izjavio, podešavanjem sata na ruci. Ako se na to izvadi, onda je Crnoj Gori otkucalo i imanje i postojanje. A, ako ovo sa ,,satom“ nije budilnik za Crnogorce, njih onda nema, niti ih može biti s ovoliko zasluženog kukavičluka. Oni nemaju nikakve zasluge za narod, ali imaju, u izobilju, za izrod. Njihovo pisano ophođenje sa javnošću, koga ima napretek u istovjetnim zapomaganjima i osudama, nikakvog učinka nema osim individualnog revanša koji u zbiru ima samo jedan efekat ,,mućni pa prospi“. Decenijama niko nije pao za Crnu Goru osim na izborima, a kako koji izbori, padovi su sve veći, a Crnogorci ne ustaju, već zemlju kradu do nivoa opšte pljačke, a Evropu potkradaju do nivoa opšte sramote. Ovakvim manifestima osramoćivanja naroda i države se ne sudi, već izravno presuđuje! Kako? Kao terorističkoj organizaciji! Jer poretkom ne vlada nikakva krimi politička grupa, već teroristička organizacija umrežena od opštine pa do vrha zemlje... i malo nedostaje da krene u individualne obračune. Šta je onda veći kriminal? Ustati protiv ozvaničenih terorista ili ostati pod njima... A ima i ono najgore rješenje, klin se klinom izbija... Ćeraj govna! ,,Zlo činiti onom ko zlo čini, tu zločina nema ničesova!“ (Njegoš)
A što se tiče Nikšićana oni imaju prilično dugo prepoznate anomalije i animalije. Anomalije se kvalifikuju kao nedostaci, propusti, ali i bolest koja se da liječiti, ali za to niko paru ne da. Dok animalije imaju semantički korijen u latinskom značenju životinje, dakle nagona... a kad se javi u ljudskom obliku i progona, svakoga ko im smeta na zapišanoj teritoriji. Neke životinje, paśe sorte, imaju ozbiljnu slobodu i odavno zapišavaju okolinu, a ove u ljudskom obliku zaslužuju za početak prezir; a za kraj, azil! Crnogorci, ako ih iđe ima, nijesu u zbjegu (kao oni na aerodromu, zbrinuti ,,kapitalnim“ investicijama) već u azilu... a nikoga makar da lane, a kamoli ustane za slobodu. M.R.Š.
