Moram da se izvinim kolegi Milošu Vukčeviću .Ja napisah u poslednjoj kolumni da je njegova inicijativa za ocjenu ustavnosti člana 37e, stav 3 i člana 60j, Zakona o porezu na dohodak fizičkih lica, podnešena 2024. godine.
Nije, mrčio se ja.
Podnešena je 23.06.2023. godine.
I sad mi je nekako lakše.
A lakše je i Vesku Kovačeviću.
Možda su naredni izbori, evo, ne znam, baš toga dana 2027. godine. .Pa ih treba sačekati.
I tačno nakon 4 godine (ako predmet nije zalutao) možda i krenu na rabotu.
I riješe Momov rebus.
Ako današnja vlast više ne bude tu nakon tih izbora, biće riješen sjutradan.
Ako bude, e to je već nešto drugo, moraće Vesko da živi još najmanje do 2134. godine.
Jer đe prođu 4, tu prođu i 108.
I to je to.
Što dobrano pokazuje da parlamentarna većina sa Momom na čelu, do izbora, može još sličnoga da smisli.
I ako neko krene da to raspravi na Ustavni sud - raspraviće.
Nikada.
Nije taj sud krojen da Momu i Momovima smeta. On je tu da te i slične provjere zamrzne za jedan vijek. Kao podršku funkcionisanja pravne države i vladavine prava.
Da li je Evropski sud za ljudska prava kazao da je pravovremeno odlučivanje ustavnih sudova ključni elemenat zaštite ustavnosti?
Jeste, ali kakve to veze ima sa nama.
I Marta Kos i Satler su uporni. Oni stalno podsjećaju taj naš sud da ne žuri, jer ko žuri taj i griješi. I oni neće da nas prime u EU, a mi griješimo.
Je li tako gospodine Satler?
Zato ovi iz EU ohrabruju da nema žurbe.
Da bi se sačuvali od advokata mafije koji u svojoj dokonosti nema pametnija posla nego da kinji tuđu ekspeditivnost.
Koja je za pohvalu.
U čemu se i ogleda njegovo mafijašenje.
Uostalom, što su to četiri godine.
P.S: Ko žuri, brzo se zamara.
