Na glavnom ročištu, koje je održano juče, zaštitnica imovinsko-pravnih inetresa Bojana Ćirović, koja zastupa Ministarstvo, zatražila je da se utvrdi da je štrajk nezakonit, dok je advokat sindikalaca Nikola Bulatović odgovorio da treba da se odbije tužba.
Ročište je obilježila rasprava o spornom aktu o minimumu procesa rada. Dok je država stava da su sindikalci trebali da poštuju uredbu iz 2006. godine, po kojoj u suštini nemaju pravo na štrajk, iz Sindikata su odgovarali da su samoinicijativno donijeli novu uredbu po kojoj ne moraju da drže nastavu. Rekli su da su to učinili zato što ih je Ministarstvo opstruiralo devet godina i odbijalo da donese novi akt o minimumu procesa rada, iako je, kako su isticali, po Zakonu o štrajku trebalo to da učini.
Zaštitnica Ćirović je na ročištu kazala da je Ustavom propisano da pravo na štrajk nije apsolutno pravo i da može biti ograničeno, te da jeste ograničeno Zakonom o štrajku. Kako je navela, propisano je da je radikalizacija ograničena u djelatnostima od opšteg javnog interesa. Kazala je i da Zakon o štrajku ne prepoznaje jednostrano donošenje akta o minimumu procesa rada. Ćirović je istakla da je uredba o minimumu procesa rada, po kojoj ne mogu na taj način da štrajkuju, na snazi i da ona nije ispoštovana.
Advokat Nikola Bulatović je odgovorio da je po Zakonu o štrajku Ministarstvo bilo u obavezi da donese novi akt o minimumu procesa rada.
„Ne može se iz neprava stvarati pravo“, rekao je on.
Predsjednik Sindikata Radomir Božović dodao je da devet godina čekaju da se donese novi akt o minimumu procesa rada, te da im prethodna uredba, na koju se poziva Ministarstvo, zabranjuje da imaju pravo na štrajk.
Čirović je na to kazala da je Sindikat trebalo da poštuje uredbu koja je bila na snazi i da to ne abolira tu radničku organizaciju.
Božović je tokom rasprave istakao da su se obraćali svim ministrima da se donese novi akt o minimumu procesa rada – i Boškoviću, Šehoviću, Vojinoviću, te sada i Jakšić-Stojanović, ali da ih država opstruira. Priložili su dokaze o tome.
Kazao je da se u ovom slučaju svjesno zanemaruje što je Zakonom o štrajku iz 2015. godine propisano da je državni organ dužan da donese novi akt o minimumu procesa rada, te da je postojao rok pet mjeseci da se to učini. Rekao je da je zato uredba na koju se poziva Ministarstvo iz 2006. godine neprimjenjiva. Božović je istakao i da je uredbu iz 2006. godine donijela Vlada jednostrano i da Sindikat nije konsultovan.
„Zabranjuje se štajk u predškolskom i osnovnom obrazovanju, kao i srednjem, što je u suprotnosti sa Zakonom o štrajku, gdje se kaže da je štrajk dozvoljen u oblasti srednjeg i visokog obrazovanja“ rekao je Božović.
Dodao je i da je po uredbi propisano da su direktori ustanova bili dužni da donesu akte o minimumu procesa rada, u roku od 30 dana, što nijesu učinili.
„Direktori su to uradili nakon 18 godina, noć uoči početka štrajka, a neki i nakon početka štrajka“, rekao je Božović.
Kazao je da su 19. februara pokrenuli štrajk, ne iz obijesti, već kako bi zaštitili pravo garantovano Granskim kolektivnim ugovorom, jer je država odbijala da im od januara ove godine uveća zarade za deset odsto.
Donijeli su, kako je rekao, novi akt o minimumu procesa rada, po uzoru na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Istakao je i da su sagledavali praksu Evropske unije gdje se nastava ne izvodi kada se organizuje štrajk.
Zaštitnica Ćirović je ponovila da se Ustavom i Zakonom o štrajku ograničava pravo na štrajk, ali da se ne zabranjuje. Kazala je da sindikalci nijesu imali pravo da donesu jednostrano akt o minimum procesa rada.
Božović je odgovorio da je sporno što uredba iz 2006. godine zabranjuje pokretanje štrajka.
Sutkinja Radović je potom pitala da li je ikada pokrenut postupak za ocjenu zakonitosti i ustavnosti te odredbe, ali je Božović odgovorio da nije.
Božović je kazao da su vjerovali predstavnicima Ministarstva, da komunikacija sa njima nije bila loša, zbog čega se nije nametala potreba da se pokrene pitanje ustavnosti i zakonitosti uredbe.
Sindikalci su do sada u više navrata saopštavali da im je ministarka Anđela Jakšić-Stojanović tokom pregovora o uvećanju zarada saopštavala da neće biti sankcionisanih i da će povući tužbu koju su pokrenuli zbog organizovanog štrajka, ali se to nije dogodilo. Ministarstvo se još zvanično ne oglašava o ovoj temi.
Sindikat prosvjete je ranije saopštio i da su pokušali kroz Sporazum o uvećanju zarada za 17 odsto, koji su nedavno potpisali sa Ministarstvom, da uključe članove kojima bi se obavezali da taj resor odustane od tužbe koju su pokrenuli zbog organizovanog štrajka, ali taj prijedlog nije prihvaćen. N. Đ.
