Budući graditelj hidroelektana na Morači, moraće da državi plaća minimalnu naknadu u iznosu dva odsto prihoda od prodaje struje proizvedene u tom objektu, u optimalnom roku trajanja koncesije od 30 godina. Pri tom, u moračkim hidroelektranama, budući koncesionar moraće da proizvodi makar 600 GWh struje, navodi se u Nacrtu koncesionog akta dostavljenom Portalu Analitika.
Međutim, u nacrtu koncesionog akta nema jasno definisanog mehanizma penalizovanja koncesionara i visina kazne u slučaju odstupanja od ugovora. Osim toga, koncesioni akt nije jasno predvidio da koncesionar hidroelektrana nakon isteka tridesetogodišnjeg koncesionog roka mora vratiti državi te objekte u optimalnom stanju.
Ekspert upozorio na koncesioni ugovor: Na ovu mogućnost je upozorio slovenači energetski ekspert Marko Košir koji je u nedavnom intervjuu Portalu Analitika kazao da država u koncesionom aktu treba da insistira na najvišoj instalaciji snage (MW) i načinu eksploatacije potencijala (GWh/god.) ukoliko su te varijante još otvorene. Košir je jasno naznačio neuralgične tačke kod kojih država mora biti veoma oprezna.
- Treba definisati i da nema odstupanja od zadatih rokova, od kada dalje treba da je elektrana spremna za komerciajlnu eksploataciju prema projektnim parametrima. U ugovoru se moraju predvidjeti mehanizmi i penalizovanje investitora kod nesaglasnosti. Najbitnije je da država dobije nazad elektranu nazad posle X godina (u ovom slučaju 30) u optimalnom stanju. Svaka rehabilitacija elektrana nakon transfera vlasništva bi mogla džavu skupo koštati pa to zaslužuje najvišu pravnu pažnju – upozorio je slovenački energetski ekspert.Uprkos tom upozorenju, kao i upozorenjima nekih domaćih stručnjaka, u nacrtu koncesionog akta se samo kratko pominje da će sastavni dio tog dokumenta biti i uslovi raskida ugovora, ali nije precizno definisano koji su to uslovi. Trajanje koncesije se računa počev od 2016.godine kada je planirano puštanje u rad tih objekata.
Gradiće se niže Andrijevo: Prema zvaničnom Vladinom projektu, na rijeci Morači je planirana gradnja četiri kaskadne hidroelektrane: Andrijevo, Milunovići, Raslovići i Zlatica.
Kako sada stvari stoje, najvjerovatnije će se graditi varijanta sa nižim Andrijevom gdje je gornja kota voda 250 metara nadmorske visine.
Prema tehničkoj i ekonomskoj analizi koju je radila konsultanstka kuća Econ Pöyry AB u 2009. godini sistem sa nižim Andrijevom imao bi instalisanu 238,4 MW, a prosječna godišnja proizvodnja bi iznosila 616 GWh. Gradnja varijante sa nižim Andrijevom koštaće 404 miliona eura, dok je varijanta sa višim Andrijevom skuplja za čak - 70 miliona eura.
Investitori mogu predložiti svoja rješenja: Jedna od zanimljivosti je i da će učesnici na tenderu imati mogućnost da predlože tehničko rješenje različito od onih koje je predložila Vlada.
Definitivno tehničko rješenje hidroelektrane na Morači, dimenzije akumulacija, snaga i očekivana godišnja proizvodnja će biti poznate tek nakon odabira koncesionara. Prema saznanjima Portala Analitika, svi zainteresovani za gradnju hidroelektrana na Morači preferiraju gradnju nižeg Andrijeva. Dilema je samo hoće li se graditi dvije ili četiri kaskadne elektrane. Najveći energetski stručnjak na ovim prostiorima prof dr Lazar Ljubiša u nedavnom intervjuu za Portal Analitika, upozorio je vlasti da moraju otvoriti četvoro očiju prilikom potpisivanja koncesionog ugovora sa investitorom.
Nacrt koncesionog akta - za koji se može reći da je tipski materijal - nalazi na Javnoj raspravi koja će trajati do sredine oktobra. Sasvim dovoljno vremena da se koncesioni akt napravi što boljim i ugrade odredbe kažnjavanja investitora u slučaju odstupanja od ugovora.
Predrag ZEČEVIĆ
