Vučićevi česti medijski nastupi u kojima sebe predstavlja kao žrtvu, kako ističe Vuletić, nije nešto neuobičajno za njega.
“On stalno od sebe pravi žrtvu. Kada se radi o pregovorima za Kosovo, na kraju ispadne on žrtva. Kada se radi o razgovorima sa Evropskom unijom (EU), zašto Srbija nije otišla dublje u integracije, na kraju se ispostavi da je on žrtva, ustvari poistoveti sebe sa državom, Srbija i on ispadnu najveće žrtve u svemu”, kazao je Vuletić.
Kako ističe, smatra da je Vučić prije svega iznenađen i uzdrman brojem ljudi koji su na protestima.
“Mislim da su mu (Vučiću) ovi protesti izmakli osnovnu ideju. Njegova osnovna ideja je bila da na kontramitingu 26. maja, koji je organizovao, praktično započne predizbornu kampanju, da proglasi otprilike makar okviran termin vanrednih izbora i da se nastavi u toj atmmosferi život u Srbiji. Međutim, protesti koji su uporni, sa opozicione strane, i koji imaju jasne zahteve, koji su istaknuti pre svega na regulisanje medijskog prostora u kom mi živimo su za njega, nerešiv rebus”, dodao je Vuletić.
Riješavanje takvog rebusa bi, kako naglašava, donijelo potpuno drugu predizbornu atmosferu.
“Opozicioni protesti mu nisu dozvolili da pretvori svoj miting u prvi miting predizborne kampanje, već ćemo morati da idemo na rešavanje medijskog prostora, pa onda dalje možemo da razgovaramo o izborima”, istakao je Vuletić.
Vučiću izmiče kontrola, pa zbog toga, kako objašnjava Vuletić, najviše strahuje od ljudi na ulicama, kako primjećuju i brojni regionalni analitičari.
Srbiji je, ističe, potrebna nova politika.
“Ako pogledamo unazad pet-šest dana kako se događaji na Kosovu ređaju jedan za drugim, kako dolazi do najnovijih eskalacija. Mi nažalost možemo da konstatujemo da i opozicioni poslanici, komentarišući te događaje ne nude tu novu politiku”, smatra Vuletić.
Ukoliko bi se trenutna politika Srbije ka Kosovu nastavila nakon izbora sa eventualnom pobjedom opozicije na izborima, Srbija, kako smatra, nema čemu da se nada.
“To je proces koji mora da se završi i valjda je svima to jasno. Mislim da ne postoji osoba u Srbiji kojoj nije jasno da Kosovo više ne može da se vrati u onakav odnos kakav je bilo sa Srbijom i da je to trajno završen proces”, naglasio je on.
Međunarodni rezidualni mehanizam (MMKS) za krivične sudove u Den Haagu izrekao je 31. maja pravosnažnu presudu kojom su Jovica Stanišić i Franko Simatović osuđeni su na po 15 godina zatvora za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu, kao i za zločine počinjene u još pet opština u Bosni i Hercegovini te jednoj opštini u Hrvatskoj, ali o tome se u Srbiji, smatra Vuletić, ne govori uopšte.
“Nismo imali maltene nikakve reakcije političara, ne računajući GDF. Ni mediji nisu imali potrebu da naprave nijednu specijalnu emisiju na tu temu. Ove presude su možda najznačajnije presude koje su se desile koje su dokazale organsku vezu Srbije sa ratom u Bosni i u Hrvatskoj. Ne može više da se govori onako kako se do sada govorilo, da se radilo o građanskom ratu”, rekao je Vuletić.
Presudom je, dodaje on, kompletan policijski i vojni, a ranije i politički vrh Srbije, osuđen na osnovu dokaza koji su izvedeni pred Haškim tribunalom.
“Ukoliko srpsko društvo misli da može da ignoriše i zaboravi šta se desilo i da se raduje nemogućnosti državne tužbe Bosne i Hercegovine, jer je prošlo više od deset godina, i da strepimo od privatnih tužbi oštećenih u tim ratnim zločinima, mi se grdno varamo da možemo da nastavimo svoj život. Mi protestujemo već mesec dana protiv nasilja, a zaboravljamo da je nasilje prije 30 godina počelo baš na ovakav način”, kazao je Vuletić.
Danas se kroz ovakve presude, pojašnjava, doživljavaju epilozi tih težih nasilja kroz koja se prošlo i koje je srpska politika izazvala.
“Moramo da procesuiramo na pravi način te devedesete, kako bismo mogli pre svega sa okruženjem da nastavimo normalnu komunikaciju, a samim tim i da nastavimo svoje evrointegracije. Može Srbija da donese i drugačiju odluku, da sve to negira i ignoriše, ali onda ne može da računa na podršku Evrope i evrointegracije”, zaključio je Vuletić.
