Aleksandar Vučić raspisao je 4. marta opšte izbore za 26. april rešen da svim sredstvima, od kojih su neka nedozvoljena, ostvari što ubedljiviju pobedu njegove Srpske napredne stranke (SNS) i tako stvori zalihu glasova čekajući nepopularne odluke koje mu predstoje.
PANDEMIJA
Nepune dve nedelje kasnije, predsednik je saopštio da o izborima nema reči dok traje pandemija. Republička izborna komisija prethodno je donela rešenje o prekidu svih izbornih radnji u sprovođenju izbora za 250 poslanika republičke, 120 vojvođanske, 145 opštinskih i 28 gradskih skupština.
Srbija se tako pridružila Velikoj Britaniji, gde su iz istih razloga odloženi lokalni izbori, i Severnoj Makedoniji koja je pomerila parlamentarne zakazane za 12. april.
Naprednjaci su među prvima otkazali sve skupove. Zatim su im se pridružile stranke i liste koje su nameravale da se bore za glasove 6,8 miliona upisanih birača.
Opozicioni blok koji izbore bojkotuje, takođe je podržao stav da borba protiv pandemije bude opšti prioritet i da se privremeno zaboravi na politiku.
Ispostavilo se tako da je korona uspela ono što nije najveći deo opozicije okupljen oko Saveza za Srbiju. SzS je uzalud zahtevao odlaganje izbora kako bi se obezbedili fer i ravnopravni uslovi, a u danu u kome je Vučić odredio datum izlaska na birališta zvanično je pokrenuo kampanju bojkota “lažnih izbora”.
SzS, koji je bojkot rada Skupštine počeo febrara 2019. a sada okuplja 30 političkih formacija, optužuje vlast da ne postoji „demoratska atmosfera“ i da nisu obezbeđeni uslovi za slobodne izbore, pre svega zbog uzurpacije medijskog prostora koji je pod kontrolom vladajuće stranke.
Imamo nelegitimnu vlast izvan svake unutrašnje kontrole – spoljna je očigledna – a nemamo medije kako bi birači dobili sve informacije, ponavljaju Vučićevi rivali, što potvrđuje i nedavni izveštaj Fridom hausa. Organizacija u izveštaju “Sloboda u svetu 2020” svrstava Srbiju među 29 država koje su zabeležile najveći pad u poslednjoj deceniji u kojpoj je SNS na vlasti od 2012.
VANREDNO STANJE
U užarenom ambijentu sve dramatičnije podeljene Srbije, Boško Obradović, lider desnog pokreta Dveri – član SzS – pozivao je vojsku i policiji da obore Vučića.
Jasno je da vlast time out neće iskoristiti da ispuni zahteve opozicije, a baš se bilo zahuktalo. Službenici MUP-a Srbije u Beogradu su zarađivali prekovremeni rad izdajući rešenja državljanstva građanima BiH po principu ja tebi državljanstvo, ti meni (SNS-u) glas. Govori se o najmanje 20.000 rešenja. Vučić i Milorad Dodik lako su se dogovorili.
Sada je sve stalo. Čeka se da prođe pandemija koja je zatvorila predškolske ustanove, škole i univerzitete i potpuno paralisala svaki javni život. Ovako nije bilo ni 1972. kada je Jugoslaviju pogodila variola vera, epidemija velikih boginja.
Pitanje je međutim da li će vlast uspeti da mobiliše javnost kada pošast prođe. Ljudi su sve nervozniji, a tek je počelo.
Kada se završi, mnoge ljude politika i kampanja uopšte neće zanimati. Što, pre svega, ne ide u prilog naprednjacima čiji šef smatra da bi svaki rezultat ispod 48,2 odsto, koliko je SNS uzeo na prošlim izborima, bio nesupeh.
Kalkulacija je da Vučić želi maksimalan procenat glasova jer ispitivanja kažu da bi posle potpisivanja bilo kakvog sporazuma sa Kosovom njegov rejting pao za 20-ak poena, što uključuje i značajan broj članova njegove umereno nacionalističke stranke desnog centra.
POSTKARANTINSKE KALKULACIJE
Vučić je najavio de će izbori biti iskorišćeni kao prilika za uvođenje novih lica. Izborna lista “Aleksandar Vučić – Za našu decu”, koju su podneli prvi, ima 250 imena, koliko i mesta u Skupštini. Zaista ima mnogo mladih ali ipak nagoveštava da se predsednik SNS-a više oslanja na marketinške discipline nego na istinsko podmlađivanje stranke koja tvrdi da ima 700.000 članova i simpatizera.
Kratka kampanja počela je onako kako je obećano da neće: Vučić je ignorisao preporuke domaćih i evropskih stručnjaka da se funkcionerska kampanja obustavi do izbora.
Predsednik SNS-a zaboravio je da je predsednik države, pa je postavljanje kamena-temeljaca (zlo)upotrebio da kritikuje opoziciju. Nastavio je da uzurpira svih pet kanala televizija sa nacionalnom frekvencijom, uz obilatu pomoć tabloida koji ne prekidaju da se obračunavaju sa političkim neprijateljima.
KAMPANJA I KAMPANJAŠI
Aktivisti naprednjaka odmah su krenuli u agresivnu kampanju “od vrata do vrata”. Vučić se i dalje ne skida sa TV ekrana, ali isključivo obaveštavajući narod o merama protiv korona virusa. Kampanja od vrata do vrata danas bi bila kažnjiva. Čak i za aktiviste vladajuće stranke.
Opozicija je, bez svoje zasluge, dobila višak vremena da analizira tugaljivu poziciju u kojoj se nalazi. Sem nedostatka jasnih odgovora na pitanja članstva u EU ili rešavanja kosovskog pitanja, problem opozicije je što, u staroj srpskoj tradiciji, ne predstavlja jedinstven blok. Podeljena je na pristalice i protivnike bojkota, pa prvi druge optužuju da su kamuflirani vučićevci.
Tako prolazi i Srbija 21, nova koalicija koja će na izbore izaći pod nazivom Ujedinjena demokratska Srbija. UDS okuplja političara građanske i evropske orijentacije, ali kritičari tvrde da je produkt “balkanskog Suslova”, Vladimira Bebe Popovića, čoveka iz Vučićeve senke.
Takve optužbe se, mada ne javno, odnose i na gradonačelnika Šapca i predsednika opštine Paraćin – dve od četiri koje su van Vučićeve kontrole 174 lokalne uprave. Odlučni su da ne iznevere birače koji su ih izglasali i žele da izađu na lokalnom nivou. Prvi je izbačen iz SzS, drugi je preduhitrio Demokratsku stranku pa je sam izašao – iako je bio njen potpredsednik. Tokoliko o demokratiji.
Kritičari ne dovode u pitanje autoritarnost režima kojim Vučić komanduje, ali nemaju podršku spolja pošto su i SAD i Evropska unija protiv bojkota podsećajući da je u demokratijama jedino mesto političke borbe parlament.
BUDUĆNOST
Bojkotaši se nadaju da će neizlaskom na izbore stvoriti situaciju da Skupština bude sastavljene samo od vladajuće većine i kolekcije malih stranaka koje optužuju da su “lažna opozicija” – čime bi bio osporen legitimitet parlamenta.
Vučiću je nesumnjivo stalo da budući parlament okupi što više političkih stranaka, kako bi pred EU mogao da se prikaže kao pobornik političkog multipliralizma. Vladajuća većina je samo dva meseca pred izbore progurala zakon po kome se cenzus sa pet obara na tri procenta.
Borba za izlaznost bila je prioritet i vlasti i opoziciji. Stvorena je paradoksalna situacija u kojoj se vlast za veću izlaznost bori protiv opozicije koja poziva na bojkot. Srbija je sasvim jedinstvena zemlja u kojoj su, ranije, činbenici vlasti pretili štrajkom gladi žaleći se na ponašanje opozicije. Čist Joneskov teatar apsurda.
Onda je došao kovid-19 i svima pomrsio konce. Za neko, nadajmo se što kraće vreme. Onda će se stvari vratiti na staro. Srbija će se tada osloboditi kovida, ali ne i političkih virusa koji godinama truju zemlju.
