Kako je korona virus uspio da prođe čitav svijet za četiri mjeseca, zašto nije temeljno istražen iako se pojavio u prošlom vijeku i koliko ćemo se još boriti sa njim za ,,Pobjedu“ govori međunarodno priznata naučnica dr Ana Gligić, virusolog koja je u vrijeme variola vere bila šef Instituta za virusologiju na Torlaku. Ona je sigurna da ovaj virus nije potekao iz laboratorije.
POBJEDA: Možete li da uporedite stanje kada ste se borili protiv variola vere 1972. godine i sada kada se borimo protiv korona virusa: kada su ljudi bili svjesniji opasnosti kada su imali malo informacija ili sada kada ih ima na pretek?
GLIGIĆ: Epidemije virusnih i drugih zaraznih bolesti poznate su u narodu od davnina kao ,,morije“ ili ,,mač božiji“. Desetkovale su čitave narode na svim kontinentima. Među njima, velike boginje ili variola vera su jedna od najtežih sa letalitetom do 40 procenata. Današnja epidemija izazavana korona virusom kovid-19 i epidemija variola vere 1972. godine u bivšoj Jugoslaviji ne mogu se uporediti. Variola je bila jako poznata, znalo se šta ona radi, šta prizvodi, bili smo umreženi u svetsku mrežu i imali laboratoriju koja je u svakom momentu spremna da postavi dijagnozu. Iako smo sve znali o varioli: kako izgleda na elektronskom mikroskopu, njegove imunološke osobine, imali smo vakcinu, pri pojavi bolesti je postojao strah jer je letalitet bio visok. O koroni ovoj sada, koja se razlikuje od onih ranije, nismo ništa znali, bili smo suočeni sa totalno nečim nepoznatim.
Prvi korona virus je izolovan 1986 godine: znali smo da su u cirkulaciji u prirodi u divljim i domaćim životinjama i da s vremena na vreme prave neke probleme koji nisu bili alarmantni. Niko nije mario šta se dešava sa korona virusom kod čoveka jer nije bilo ekscesa. Kod bolesnika sa respiratornim infekcijama 1965. godine izolovan je prvi humani korona virus. Posle toga je nastao vakum i zatišje - videlo se da svake godine imamo male prehlade, temperature, kašljucanje, uvek smo rekli najverovatnije su to razni virusi koji izazivaju oboljenje slično gripu ali u blažoj formi i među njima se nalazi i korona. Upotrebljavali smo izraz ,,comen cold“ – a niko nije ispitivao šta je u comen coldu da li su to mikofazne, parainfluenca ili korona.
POBJEDA: Što možete reći o vremenu trajanja ovog virusa, da li će on biti opasnost za cijeli svijet dok se ne pojavi vakcina, dok se ne stekne kolektivni imunitet ili može da oslabi i gotovo nestane?
GLIGIĆ: Kako se korona kovid-19 virus pojavio tako će polako i da nestaje ali ga se nećemo rešeti, jer on se može sporadično pojavljivati kao i druge prirodno žarišne virusne infekcije (recimo kao grip). Ova epidemija će biti ugašena kako i svaka druga, ali se SARSA nećemo rešiti. Virus će biti u prirodi i bombardovaće nezaštićeno stanovništvo. Zato je potrebno da virusolozi što pre dobro izuče virus i naprave dobru vakcinu da se populacija zaštiti. Posle ove pandemije jako veliki broj ljudi u svetu imaće imunitet prema ovome virusu - ako on ne mutira. Ako mutira to znači da bi svake druge godine morali da pravimo vakcinu sa novim sojem poput gripa u kojem svake godine imamo nove sojeve u cirkulaciji.
POBJEDA: Koliko je BCG vakcina pojačala naš imunitet?
GLIGIĆ: Između BSG vakcine i korona virusa virusa nema ništa zajedničko, pa primena iste u lečenju od korona virusa treba tek da se ispita a ne nagađa.
POBJEDA: Postoje pretpostavke da je virus korone pobjegao iz laboratorije: da li Vam to deluje naučno utemeljeno pošto nije dokazano?
GLIGIĆ: Što se tiče pretpostavke da virus potiče iz laboratorije to je prepucavanje između velikihi moćnih, jer tako nešto izjaviti bez dokaza je mrtvo slovo na papiru. Ja sam virusolog, mogla sam da uzmem punu epruvetu virusa i da iznesem iz laboratorije. U laboratorijama rade provereni i stabilni ljudi svuda u svetu. Ljudi koji imaju moral. Videla sam da je Lik Montanjije, francuski nobelovac rekao da je virus pobegao iz laboratorije - moj odgovor je: to je mrtvo slovo na papiru dok ne dokažete da je tako.
POBJEDA: Virus se preliva iz države u državu, ali sve države su primijenile različite mjere odbrane. Kada se sve završi čime će se mjeriti uspješnost donijetih mjera: smrtnosti, brojem oboljelih....?
GLIGIĆ: Za mene je jako problematičan način prenošenja tog virusa. Kako je on uspeo od decembra meseca od kada se pojavio u Kini da prodje čitav svet do kraja marta? Da li je to samo prenošenje kontaktno ili i vazduhom? Zašto su Rusi i Kinezi došli i dezinfikovali ulice, predmete, bolnice?
Kapljični prenos virusa je idealni. Virusi u spoljnjoj sredini brzo propadaju ali prema nekim radovima ovaj se može zadržati i do 16 sati: ako se nakašljem na ulici izbaciću ogromnu količinu malih kapljica, one će pasti na ulicu osušiće se i pretvoriti u prašinu, kada prođe automobil podigne prašinu i respiratornim putem se dobije virus. To je samo moje mišljenje bez dokaza da postoji prenos i vazduhom.
Jako mi smeta da se u ovoj svoj nesreći takmičemo da li su bolji Hrvati, Crnogorci ili Srbi - to treba izbeći, jer svako je radio što je mislio da je najbolje. Smrtnost ćemo tek znati kada uporedimo koliko je ljudi umrlo u isto vreme pretprošle godine kada nije bilo korone. Treba biti jako obazriv šta je u stvari smrtnost od korone.
Povremena istraživanja
- Na institutu za virusologiju Torlak 1995. godine odbranjena je doktorska disertacija o izolaciji korona virusa iz biopsijskog materijala bubrežne hronične bolesti, posle toga opet je sve stalo. Imali smo problema sa korona virusom u Kini kada se pojavio SARS 2002 – 2003. godine čiji je letalitet bio preko 9 odsto što govori da spada u opasne viruse. Kinezi su nešto izučavali ali istraživanja nisu bila intenzivna i sa posebnim ciljem pošto je SARS nestao. Kada se pojavio virus MERS, koji je sa kamile prešao na čoveka, smrtnost je iznosila do 38 odsto, ali sve se završilo nestankom virusa - kaže dr Gligić.
I danas ima mišije groznice po Crnoj Gori i Srbiji
- Mi se ovog virusa, po svoj prilici i mom iskustvu izučavanja - priprodno žarišnih infekcija, nećemo rešeti u dogledno vreme. Možda ćemo ga zaboraviti koju godinu ili ga nećemo prepoznati: na primer u Crnoj Gori i Srbiji imate mišiju groznicu jedan ili dva slučaja godišnje i nakon par godina bude epidemija. Posle ovog svega stvoriće se kolektivni imunitet - jer mnogi su preležali koronu a da to ne znaju. Predstoji analiza u kojoj treba da se vidi koliko građana nosi antitela prema kroni, ako taj procenat bude iznad 60 odsto možemo reći da praktično nećemo imati velike epidemije nego sporadične slučajeve i žarišta - objašnjava dr Gligić.
