Govoreći pred Odborom za vanjske i evropske poslove italijanskog Doma poslanika, Varhelji je naglasio da je Crna Gora bila predvodnik u pregovorima o pridruživanju, ali da je značajan posao i dalje potreban.
“Sa svim otvorenim poglavljima, mjeseci koji su pred nama treba da budu iskorišćeni kako bi se produbile i ubrzale političke i ekonomske reforme, posebno u oblasti vladavine prava, u kojima je sljedeća prekretnica ispunjavanje privremenih mjerila u poglavljma 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava”, naglasio je Varhelji.
Evopski komesar je poručio da se politika Evropske komisije prema zemljama regiona zasniva na tri stuba: novoj metodologiji proširenja, otvaranju pristupnih pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom i ekonomskom i investicionom planu koji će biti predstavljen narednog mjeseca.
Reforme da prati ekonomski rast
Varhelji je ocijenio da postoji ogroman jaz u ekonomskom razvoju između Zapadnog Balkana i EU.
“Što brže umanjimo taj jaz, brže ćemo početi da stvaramo otporne, jake i održive tržišne ekonomije, a zemlje će brže biti spremne da nam se pridruže”, istakao je evropski komesar, uz poruku da suštinski transformišuće reforme koje države Zapadnog Balkana treba da sprovedu najbolje mogu biti podržane čvrstim i ubrzanim ekonomskim rastom i razvojem funkcionalnih tržišnih ekonomija.
“Imamo ograničene resurse u narednom dugoročnom budžetu EU, to je tio predloga Komisije koji je pretrpio najviše rezova tokom pregovora ali ispunićemo ga. Kako bismo to uradili, treba da budemo vješti, odlučni i fokusirani na naše postupke”, naglasio je Varhelji.
Novi ekonomski i investicioni plan trebalo bi, kako smatra, da bude usredsređen na najvažnije oblasti i projekte koji će direktno stvoriti dugoročni rast i izuzetno potrebna radna mjesta, uz atraktivnu investicionu klimu. Kao najznačajnije navodi saobraćajno povezivanje i energetiku, zelenu tranziciju, naročito dekarbonizaciju proizvodnje energije, i digitalnu transformaciju sa širokopojasnim pristupom internetu.
Plan će, ističe Varhelji, takođe podrazumijevati bolju ekonomsku integraciju zemalja Zapadnog Balkana međusobno i u okviru jedinstvenog tržišta EU.
U ovom trenutku,ističe, region pati zbog ekonomske fragmentacije.
“Na primjer, kamioni provode 28 miliona sati čekajući na granicama svake godine- što je teret koji iznosi 1% njihovog BDP-a, i svi gubimo. Izgradnja zajedničkog tržišta za 18 miliona ljudi, koje funkcioniše na osnovu pravila EU moglo bi da promijeni pravila igre na Zapadnom Balkanu, u korist regiona i EU”, ocjenjuje Varhelji.
