Crnogorski „homo politicus“ - koji sebe smatra umnijim, a negira crnogorski nacionalni i kulturni identitet - ili je saučesnik u toj prljavoj raboti, pati prije svega od nedostatka elementarnog domaćeg vaspitanja u koje možemo uključiti i dijagnozu kao „politički“ program!
Elem, nedavno sam bio u prilici da slušam tlapnje jednog, za Milovog „zemana“, decenijama visokopozicioniranog „uhljeba“, koji me, eto, optuži da sam „Milov čovjek“, samo zato što protestujem protiv pretvaranja Cetinjskog manastira u javni WC i što sam viđen na par patriotskih skupova. I, naravno, tom novokomponovanom Urinom „oslobodiocu“ sam saopštio: dok je on bio Milov miljenik, ja sam četiri puta ostajao bez posla, hapšen, proganjan (3 godine emigrantskog života) i konačno zbog antiratnog angažovanja osuđen na dvije godine robije, pa potom pomilovan od strane tužioca i sudije, pokojnog, Momira Bulatovića!
I to nije sve. U mom odsustvu i stranstvovanju po Evropi su me „hapsili“ na Cetinju zbog „proizvodnje i preprodaje“ droge! Nikad hapšen po tom osnovu, nikad procesuiran, ali time „vesela Srbadija“ i danas „ispira usta“ đe gođ im se ukaže prilika, da bi me diskreditovali kao ličnost.
Prostom psihološkom analizom veoma je lako dokazati da su oni, kojima se svugđe „priviđa“ Milo, u stvari njegovi najveći obožavatelji, jer su toliko zaslijepljeni veličinom njegove ličnosti pa su zaboravili kako postoji nešto što se zove Crna Gora, kako postoje ljudi koji tu državu bezuslovno vole, neovisno ko je na njenom čelu.
Da bi ove „fatamorganamil-ovce“ donekle umirili spreman sam podržati njihovu inicijativu da se drug Milo Đukanović proglasi za doživotnog predśednika i da se usvoji Zakon o zaštiti Njegovog lika i djela!
Ako je za ove Mil-ovce svako iskazivanje patriotizma i želje da se očuva naša jedina domovina, znači pripadnost toj personi, onda je pandemija kovid-19 zaista potpuno beznačajna, jer ni vladajuća većina od Mila ne vidi svoju totalnu neupotrebljivost; „Đedo“ ih je prerano ostavio i napravio od njih političku nedonoščad. Hvala manastirki JBB što ga je liječila.
Crna Gora se i u pozicionom i opozicionom djelovanju nalazi u veoma problematičnom stanju; sklonite, pobogu, Mila kako bi uspjeli viđeti Crnu Goru! Jedan naš opozicioni lider bi 80-ih u svojoj stihozbirci kazao „Sklonite instrumente, ja sam tu“!
I bio je dalekovid! I on je „pao“ ne uspijevajući od Mila viđeti Crnu Goru!
