Samit ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja Zapadnog Balkana u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, sa temom “Finansijska i monetarna stabilnost regiona Zapadnog Balkana u uslovima kontinuiranog slabog privrednog rasta u eurozoni”, je počeo danasu Bečićima, i tajaće do 14. juna.
Samit je otvorio Aleksandar Vlahović, predsjednik Saveza ekonomista Srbije, koji je sumirao kompleksnu ekonomsku situaciju u kojoj se trenutno nalaze zemlje Zapadnog Balkana, ali i eurozone.
“U ovoj godini imamao produženu geopolitičku i geoekonomsku krizu. Upros svemu globalna ekonomija pokazala je pozitivne rezultate i izbjegnuta je globalna recesija. Pogoršanje fiskalnih performansi, uprkos solidnim stopama rasta, je uticalo na rast javnog duga. Rast je ostvaren u CG i SM, dok je u ostalim zemljama ZB zabilježen pad. Inflacija je uglavnom u prihvatljivom koridoru, tri puta u nizu u proseku u odnosu na 2023. godinu (3,4 odsto). Ipak, problem su i dalje visoka inflaciona očekivanja, kao i visoka bazna inflacija, što ostavlja strah od ponovnog rasta cena”, ukazao je Vlahović.
On je istakao da je značajno pogoršana eksterna ravnoteža. Posebno povećanje deficita je u Srbiji i Albaniji (3 odnosno 4 puta) i da postoji veliki jaz izmedu CAD i SDl u Crnoj Gori. Kako je kazao, finansijski sektor zemalja ZB ostaje jak i otporan.
“Ostvaren je rast kreditne aktivnosti od oko 12,3 odsto u prosjeku (brzi rast u sektoru stanovnistva). NPL stabilan 3,4 odsto. Zabilježen je rast profitabilnosti RoA 2,4 odsto a CAD racio 19,3 odsto značajno je iznad regulatornog minimuma. Nastavljaju se dobre performanse tržišta rada, ali sporijim tempom”, rekao je on i ukazao ključni uslov rasta ZB odstaju strukturalne reforme.
Guvernerka Centralne banke Crne Gore (CBCG) Irena Radović poručila je da je očuvanje makroekonomske stabilnosti ključni prioritet rada institucije kojom rukovodi, ističući da se održive javne finansije i odgovorna fiskalna politika nalaze u središtu tog cilja.
Ona je u uvodnom dijelu otvarajući 12. Regionalnom samitu guvernera centralnih banaka, ministara finansija i direktora Poreskih uprava koji se održva u Bečićima, upozorila da fiskalna neodrživost može ugroziti ukupnu ekonomsku stabilnost zemlje.
„Bez fiskalne discipline nema dugoročne stabilnosti. CBCG će, u okviru svojih nadležnosti, nastaviti da doprinosi stabilnosti finansijskog sistema i jačanju otpornosti bankarskog sektora“, istakla je Radović.
Ona je dodala da svjedočimo formiranju paralelnih trgovinskih, investicijonih i tehnoloških blokova.
„Sankcije, carine, kontrole izvoza, sve su to danas političke alati u rukama moćnika na globalnom nivou, a to direktno utječe na nas, jer ekonomije Zapadnog Balkana su snažno integrisane u evropske tokove i osjećaju pritiske kroz poremećaj u lancima snavdjevanja, bilo kroz ras cijena, bilo kroz pritisak na kamatne marže“, kazala je Radović.
Istakla je da inflacija više nije prolazna.
„Njena struktura se značajno promijenila. Danas se suočavamo sa tzv. uvezenom troškovnom inflacijom, inflacijom koja dolazi iz geopolitičkih previranja, fragmentacije trgovinskih lanaca, porasta cijena energenata i hrane, te poremećaju u globalnim logističkim tokovima, ali i kao rezultat naših domaćih naravnoteža“.
Guvernerka je poručila da su strukturne reforme, unapređenje poslovnog ambijenta i efikasna vladavina prava ključni uslovi za jačanje konkurentnosti crnogorske ekonomije. Dodala je da Crna Gora nema alternativu osim punopravnog članstva u Evropskoj uniji.
„CBCG ostaje snažno posvećena sprovođenju reformi u okviru Poglavlja 17, čime doprinosimo ispunjavanju obaveza iz evropske agende. Uskladili smo regulatorni okvir u segmentu bankarstva, u segmentu plaćanja i u segmentu sprečavanja pranja novci i finansiranja terorizma u cijelosti sa paketima koji su na snazi u EU“.
Iako Crna Gora koristi euro kao zvaničnu valutu i ne sprovodi sopstvenu monetarnu politiku, Radović je naglasila da CBCG ima značajnu ulogu u očuvanju stabilnosti bankarskog sistema, nadzoru nad finansijskim institucijama i unapređenju digitalne transformacije sektora
„Bankarski sistem je stabilan i otporan, ali u vremenu sve izraženijih geopolitičkih i klimatskih rizika, neophodno je jačati mehanizme upravljanja rizicima i unapređivati digitalnu bezbjednost“, zaključila je guvernerka Radović.
U uvodnom govoru Samita, guvernerka CBCG dodala je da za male otvorene ekonomije kao što su naše na Zapadnom Balkanu to znači da tradicionalni monetarni instrumenti gube na efikasnosti, a da naša ekonomija sve više zavise od velikih centralnih banaka.
„To znači da nam je potrebna kombinacija instrumentata monetarnih, fiskalnih, regulatornih, ali i komunikacijonih, jer upravljanje inflacijonim očekivanjima postaje podjednako važno kao i upravljanje nominalnim agregatima. Ono što je sigurno i čemu svjedočimo u posljednje vrijeme je da centralne banke zemalja našeg regiona su suočene sa velikim brojem izazova, koji su istovremeno globalni po prirodi, ali regionalni po intenzitetu“, rekla je Radović.
Centralne banke u malim i visoko otvorenim ekonomijama moraju biti fleksibilne i prilagodljive, kako je kazala, ali ujedno i čvrste u očuvanju povjerenja u finansijski sistem.
„Njihova uloga zahtijeva ne samo visok nivao tehničke sručnosti, već i stratešku prilagodljivost, institucionalnu saradnju i sposobnost da djeluju preventivno u sve nestabilnijem globalnom okruženju. U isto vrijeme centralne banke se sve snažnije profilišu kao vodeći nosioci reformi, promoteri održivog rasta, lideri u digitalnoj transformaciji i garanti transparentnosti i dobrog upravljanja“, kazala je Radović.
Tokom dvodnevnog programa, Samit će okupiti najvažnije kreatore fiskalne i monetarne politike – guvernere Centralnih banaka, ministre finansija i direktore poreskih uprava, kao i predstavnike međunarodnih finansijskih institucija, vodeće menadžere iz bankarskog i osiguravajućeg sektora.
Učesnici će tokom dva dana trajanja samita, imati priliku da razmenjuju ideje i vizije o budućnosti regiona u kontekstu sve složenijeg i neizvjesnijeg geopolitičkog i geoekonomskog okruženja.
Ovaj prestižni skup, koji se održava od 2019, predstavlja najveći i najznačajniji godišnji regionalni događaj, posvećen jačanju saradnje i razvoju dijaloga između ključnih finansijskih institucija regiona.
