Iako je poznato da psi svojim vlasnicima često upućuju onaj „pogled šteneta“, čini se da i naši ljubimci pažljivo prate nas: istraživanje je pokazalo da mozak pasa može razlikovati različite vrste negativnih izraza na ljudskom licu, pokazuje novo istraživanje.
Dr Laura Kuaja, jedna od autorki istraživanja sa Univerziteta u Beču, rekla je da su ranija istraživanja ponašanja pokazala da psi mogu razlikovati određene izraze ljudskog lica. Međutim, takva istraživanja uglavnom su istovremeno testirala samo dva izraza - jedan pozitivan i jedan negativan.
Zbog toga nije bilo jasno da li psi mogu razlikovati različite vrste srećnih ili nesrećnih izraza lica.
Sada su Kuaja i njene kolege pokazale da mozak pasa ne samo da može razlikovati srećna lica od drugih izraza, već može razlikovati i različite negativne izraze - odnosno lice koje pokazuje strah od lica koje pokazuje ljutnju ili tugu.
„Ovo je prvi dokaz da mozak psa može razlikovati emocije koje pripadaju istoj kategoriji“, rekla je ona.
Iako su prethodna istraživanja ovog tima ukazala na to da psi nemaju posebno područje mozga namijenjeno obradi lica, Kuaja je istakla da to ne znači da je obrazac moždane aktivnosti isti u prednjem i zadnjem dijelu glave.
Skeniranja su pokazala povećanu aktivnost u određenim djelovima mozga kada su psima pokazivana srećna lica u poređenju sa neutralnim izrazima.
Pišući u časopisu iScience, Kuaja i kolege opisali su kako su radili sa kućnim psima koji su bili obučeni da dobrovoljno, budni i bez ograničavanja pokreta, mirno leže unutar MRI skenera.
U prvom eksperimentu, osam pasa gledalo je pet grupa fotografija srećnih lica i pet grupa neutralnih lica. Svaka grupa sadržala je četiri fotografije ljudi koji psima nijesu bili poznati, ali su bili istog pola kao njihov glavni vlasnik. Eksperiment je ponovljen pet puta za svakog psa.
Rezultati su pokazali povećanu aktivnost u određenim djelovima mozga kada su psi gledali srećna lica u poređenju sa neutralnim licima.
Kuaja je rekla da su ta područja povezana sa složenijom vizuelnom obradom, društvenom obradom i sistemom nagrađivanja, što ukazuje na to da je pas obrađivao nešto pozitivno.
Dr Raul Ernandes Peres, prvi autor istraživanja, rekao je da su rezultati, međutim, otvorili još jedno pitanje.
„Ne znamo da li su ova područja povezana samo sa srećnim licima ili sa emocionalnim izrazima lica uopšte“, kazao je on
Tim je zatim sproveo drugi MRI eksperiment u kojem je učestvovalo 12 pasa. Svakom psu pokazane su nove grupe fotografija njemu nepoznatih muškaraca i žena, ovog puta sa četiri različita izraza lica: sreća, tuga, strah i ljutnja.
Istraživači su koristili mašinsko učenje za analizu aktivnosti u istim djelovima mozga koji su identifikovani u prvom eksperimentu.
Analiza je pokazala da je ta aktivnost mogla razlikovati srećna lica od svakog od tri negativna izraza - ali nije mogla razlikovati različite vrste nesrećnih izraza međusobno.
Međutim, kada je tim analizirao aktivnost u cijelom mozgu psa, pokazalo se da je moguće razlikovati tužna od uplašenih lica, kao i ljuta od uplašenih lica. Razlike u aktivnosti uočene su u različitim djelovima mozga.
Ipak, nije bilo moguće razlikovati ljuta i tužna lica.
Ernandes je rekao da različiti negativni izrazi lica mogu izazivati različite reakcije jer predstavljaju različite vrste prijetnje.
Autori su naveli da psima možda teže pada razlikovanje dva ljudska izraza lica ako su oba negativna ili oba pozitivna. Takođe je moguće da im je za razlikovanje ljutnje od tuge potrebna dodatna informacija - na primjer, govor tijela.
Istraživanje ima određena ograničenja, uključujući mali broj ispitanih pasa. Većina pasa bili su border koliiji, a svi su bili zdravi i nijesu imali probleme u ponašanju.
Kuaja je rekla da bi istraživanje moglo imati i praktične posljedice. Na primjer, pokazivanje srećnog izraza lica tokom dresure psa moglo bi pomoći procesu učenja.
Bridžit Voler, profesorka evolucije i društvenog ponašanja na Univerzitetu Notingem Trent, koja nije učestvovala u istraživanju, opisala je rad kao fascinantan.
Ona je rekla da istraživanje pokazuje kako je pripitomljavanje oblikovalo sposobnost pasa da razumiju ljudsko ponašanje.
„Osmijeh je najčešći ljudski izraz lica, od ključnog je značaja za naše društvene odnose i zato ima smisla da su psi razvili posebnu sposobnost da ga razlikuju od drugih pokreta lica. Manje je jasno da li mogu razlikovati druge izraze lica, a i to ima smisla, jer se oni mnogo rjeđe koriste u ljudskoj društvenoj komunikaciji“, kazala je.
