Tea Gorjanc-Prelević, izvršna direktorica Akcije za ljudska prava, smatra da propusti u koncipiranju optužnice za suđenje zbog deportacije grupe bosanskohercegovačkih muslimana nikako ne mogu opravdati donošenje oslobađajuće presude.
- Tačno je da je bilo propusta i u optužnici, ali oni ne opravdavaju donošenje ovakve presude, odnosno nalaza da nezakonito postupanje optuženih ne može da se smatra ratnim zločinom. Zabrinjava što, na primer, optuženi nisu optuženi za ”uzimanje talaca”, iako pismo ministra unutrašnjih poslova Nikole Pejakovića iz avgusta 1992. godine jasno kaže da je svrha hapšenja i deportacije grupe muslimana uhapšenih 27. maja 1992. godine bila da posluže za razmenu za zarobljene srpske teritorijalce, drugim rečima, da posluže kao taoci, napominje Gorjanc-Prelević u razgovoru za Portal Analitika.
Izvršna direktorica Akcije za ljudska prava naglašava da je propust nelogičnosti presude u slučaju deportacije vrlo ozbiljan za crnogorsko sudstvo i da dio odgovornosti snosi i Sudski savjet.koji nije stvorio sistem kriterijuma kojim bi sudije bile pozvane na odgovornost zbog većih propusta u radu.
- Sudski savjet već četiri godine nije uveo redovno ocenjivanje rada sudija i nije propisao precizne parametre za njihovo ocjenjivanje, iako je to bilo predviđeno i Akcionim planom tog Savjeta. Sadašnji sistem kriterijuma omogućava da uopšte ne budu pozvane na odgovornost sudije čijom krivicom i zastare predmeti i slično, kaže Gorjanc-Prelević.
ANALITIKA: Svojevremeno ste istakli da je suđenje za zločin deportacije “test vladanja pravom za crnogorsko pravosuđe”. Da li je ponovljena oslobađajuća presuda, po Vama, dokaz da crnogorsko pravosuđe nije bilo sposobno, spremno ili voljno da se suoči sa bremenom ratnih zločina?
GORJANC-PRELEVIĆ: Očigledno je da se do sada crnogorsko pravosuđe nije suočilo s tim slučajem na stručan i sveobuhvatan način. Zašto je to tako, mogu samo da pretpostavljam. Mislim da je za ovakav ishod odgovoran i Apelacioni sud, iako on izgleda kao ”svetla tačka” jer je prethodnu presudu ukinuo. No, Apelacioni sud nije reagovao na ključne greške koje su učinjene u primeni prava u prvostepenoj presudi, pa je tako omogućio da se one ponove.
ANALITIKA: Da li je onda ova odluka za Vas bila očekivana, jer je u ponovljenom postupku sudila ista sutkinja koja je i na prvom suđenju imala stav da ovakav slučaj i nije ratni zločin?
GORJANC-PRELEVIĆ: Bili su u pravu svi drugi koji su zbog toga ovakvu presudu očekivali. Iskreno - ja nisam. Verovala sam da je žalba oštećenih porodica - koju je Apelacioni sud prihvatio, a prvostepeni sud, nadam se, pročitao - mogla da doprinese razumevanju međunarodnog prava.
ANALITIKA: Da li je bila pravno logična odluka da se u ponovljenom postupku odredi isti sudija ili možda Vi vidite neko pravno opravdanje?
GORJANC-PRELEVIĆ: Nije neobično da se predmet vrati istom sudu na postupanje mada i ne mora. Međutim, tek sad vidimo da ga nije trebalo vratiti, jer je u prvostepenoj presudi bilo dovoljno razloga da se sumnja u stručnost sudećeg veća u ovoj pravnoj oblasti.
ANALITIKA: Tokom obrazlaganja presude predsjednica Sudskog vijeća je konstatovala, da pojednostavim, da je bilo nezakonitosti u lišavanju slobode i deportovanju izbjeglica, ali je ustvrdila da nije u pitanju djelo ratnog zločina i da zbog toga nije moglo biti osuđujuće presude. Indirektno se, dakle, spočitava da je pogrešno napisana optužnica. Ima li osnova za tumačenje o pogrešno koncipiranoj optužnici?
GORJANC-PRELEVIĆ: Tačno je da je bilo propusta i u optužnici, ali oni ne opravdavaju donošenje ovakve presude, odnosno nalaz da nezakonito postupanje optuženih ne može da se smatra ratnim zločinom. Zabrinjava što, na primer, optuženi nisu optuženi za ”uzimanje talaca”, iako pismo ministra unutrašnjih poslova Nikole Pejakovića iz avgusta 1992. jasno kaže da je svrha hapšenja i deportacije grupe Muslimana/Bošnjaka uhapšenih 27. maja 1992. bila da posluže za razmenu za zarobljene srpske teritorijalce, drugim rečima, da posluže kao taoci.
Tužilaštvo se opredelilo i za stav o nemeđunarodnom karakteru sukoba u BiH, iako je i Haški tribunal utvrdio da je u periodu kad su vršene deportacije sukob u BiH bio međunarodnog karaktera, a i zna se da je SRJ, odnosno da su Srbija i Crna Gora znatno pomagale vojni napor Bosanskih Srba, i deportacijama, pored ostalog. Međutim, suština je da je irelevantno da li je sukob bio ovakav ili onakav, jer zajednički član 3 Ženevskih konvencija štiti civilne žrtve svih oružanih sukoba, bez obzira na njihov međunarodni karakter.
Drugim rečima: bez obzira na te i neke druge propuste u optužnici, sud nije smeo da zaključi da te konkretne nezakonite radnje u ovom slučaju nisu imale karakter ratnog zločina.
ANALITIKA: Prema nekim Vašim ranijim izjavama, u procesu za slučaj deportacije sud je napravio niz ogrešenja o pravila međunarodnog humanitarnog prava. Ako je to tako, kako je moguće da bilo koji sudija donese nelogičnu presudu i onda nastavi da bude sudija u specijalnom odjeljenju Višeg suda u Podgorici i da ponovo dobije isti slučaj?
GORJANC-PRELEVIĆ: Prvo, Apelacioni sud, nažalost, nije ukazao na sve greške u primeni međunarodnog prava u prvoj prvostepenoj presudi, već se zadovoljio time da kaže da je presuda potpuno nelogična jer na raznim mestima o istim pitanjima iznosi drugačije zaključke. Ukazano je još na par propusta i time je završeno. Trebalo je ukazati na još štošta kako bi se sprečilo da se iste greške ponove. Međutim, i taj propust sa nelogičnošću presude je sam po sebi vrlo ozbiljan za crnogorsko sudstvo, jer doneti takvu presudu - u slučaju koji je u centru pažnje domaće i evropske javnosti - zaista je neverovatno.
ANALITIKA: Zbog čega je bio moguć takav propust?
GORJANC-PRELEVIĆ: Zašto je to bilo moguće - pitajte Sudski savjet, koji već četiri godine nije uveo redovno ocenjivanje rada sudija i nije propisao precizne parametre za njihovo ocenjivanje, iako je to bilo predviđeno i Akcionim planom tog Savjeta. Sadašnji sistem kriterijuma omogućava da uopšte ne budu pozvane na odgovornost sudije čijom krivicom i zastare predmeti itd.
ANALITIKA: Da li smatrate da su nadležni organi – tužilaštvo i sud – svjesno ograničili postupak samo na neposredne policijske izvršioce deportacije? Bivši predsjednik Crne Gore Momir Bulatović se pojavio kao svjedok na suđenju i govorio je o nevinosti optuženih ali i o “državnoj grešci”; tadašnji premijer Đukanović je saslušan tokom istrage, govorio je o isključivo policijskoj akciji i nije pozivan za svjedoka. Da budem konkretan: da li je po Vama lanac odgovornosti trebalo, što se tiče optužbe, da obuhvati i tadašnje crnogorke zvaničnike?
GORJANC-PRELEVIĆ: Mislim da je to pitanje sveobuhvatnosti optužnice nešto što opravdano tišti sve one kojima je stalo do pravde za žrtve. Opravdano se postavlja pitanje zašto bar pod istragom nisu bili svi oni koji su morali da spreče zločin, ako su za njega znali, a iz svedočenja Momira Bulatovića se da zaključiti da su znali, kao i zašto nisu pokrenuli postupak za kažnjavanje onih koji su za to bili odgovorni.
ANALITIKA: O kojoj se vrsti odgovornosti je riječ?
GORJANC-PRELEVIĆ: To je ta komandna odgovornost, po kojoj je Hag osudio već mnoge povodom sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Prvi je publicista Šeki Radončić, u knjizi ”Kobna sloboda – deportacija bosanskih izbjeglica”, u poglavlju ”Epilog” jasno naveo sve koji su činili tu liniju odgovornosti, od kojih je optužnica obuhvatila samo polovinu njih, i to pretežno s dna te linije.
ANALITIKA: U suđenju za slučaj deportacije nema osuđujuće presude iako je djelo zločina indirektno potvrđeno jer je država isplatila odštetu porodicama žrtava. Što se može dalje očekivati kada imamo jednu tako apsurdnu situaciju?
GORJANC-PRELEVIĆ: Istina je da je i politički i pravno jednostavnije obezbediti odštetu za žrtve i njihove porodice. Odšteta je pitanje objektivne odgovornosti države i ne podrazumeva automatsko kažnjavanje krivaca.
Za krivičnu odgovornost je potreban beskompromisan i stručan rad tužilaštva i suda, pronalaženje krivaca i valjanih dokaza, dosledna primena prava. U ovom slučaju od početka se stiče utisak da su sud i tužilaštvo sve radili pod pritiskom javnosti, selektivno i nevoljno, i da im iz nekog razloga više odgovara produžavanje stanja nekažnjivosti, koje će, verujem, biti krupna prepreka evropskoj integraciji Crne Gore.
Draško ĐURANOVIĆ
