Željeli su, kaže Leković, da ,,pritisnu“ Sindikat. Najavljuju ponovne proteste koje mogu da organizuju samo van radnog vremena. Leković kaže da su imali pravo na štrajk do 2005-2006. godine i onda je to pravo ukinuto. Zato je Prosvjetna zajednica početkom septembra kroz nacrt granskog kolektivnog ugovora zatražila da im se to pravo vrati.
"Predala sam nacrt GKU na ruke i ministru finansija i ministru prosvjete. Za sada nemamo nista konkretno odgovoreno ni urađeno", rekla je Leković.
Ona navodi da iako su nadležni zakonski morali da do danas definišu minimum rada - to nije učinjeno.
"Tako da, ako bi se odlučili za štrajk ne znamo sa sigurnošću ko i kako bi smio štrajkovati. Kako god, želimo da nam se vrati pravo na štrajk. To što nam je to pravo oduzeto krivimo i Sindikat jer nije smio da dozvoli da nam se oduzme, a naročito da sedam godina ne znamo šta nam je minimum radne obaveze", rekla je Leković.
Objašnjava da na štrajk imaju pravo srednje škole, ali je i njima rizik, jer nije definisan minimum radne obaveze. Ističe da ih tretiraju kao djelatnost od javnog interesa, ali da ih tako ne plaćaju.
"Samo nam ukidaju osnovno pravo da slobodno iskažemo nezadovoljstvo statusom i odlukama nadređenih", rekla je Leković.
Pošto na štrajk nemaju pravo, jedino im, dodaje predsjednica ovog udruženja, preostaje da izvrše pritisak na Sindikat da ih valjano zastupa i da reaguju što masovnijim okupljanjima unutar gradova.
Ministarstvo finansija je u petak saopštilo predstavnicima Sindikata da mogu plate da im se uvećaju od januara 20 odsto, ali to još nije prihvaćeno. Treba ponovo da se sastanu i dobiju od Ministarstva konačnu ponudu. Leković kaže da nije izvjesno kada će se održati ponovo sastanak, navodeći da nijesu transparentni po tom pitanju, da ništa ne znaju.
Dok Sindikat traži da im se plata poveća 45 odsto i da je u suštini prihvatljivo da se to realizuje kroz naredne tri godine, Prosvjetna zajednica traži da im se uvećaju koeficijenti. Njihov zahtjev je da se od januara uvećaju na 11, sa sadašnjih 7,65, a onda od ljeta da dođu na 12,56. Leković kaže da danas penzioner sa 50 godina staža i zvanjem magistra ima penziju jedva 380 eura, a mnogi su i podstanari.
"Zahtjev PZCG, ali i većine kolega je da nam uvećanje koeficijenta od 1. januara ne bude manje od 45%, a rebalansom budžeta u toku ljeta da dobijemo i preostalih 20% i tako nas usklade sa profesorima na fakultetu, ali i inflacijom. Trenutno profesor na fakultetu ima koeficijent 21,62 i početnu platu oko 2.000 eura, dok profesori u vrtićima i školama imaju oko 650, što je značajno manje od prosjeka i potrošačke korpe. Na ujednačenost plata zaposlenih koji rade isti ili sličan posao obavezuje i Zakon o zaposlenima u javnom sektoru, član pet", rekla je Leković.
Povećanje plata ranije su tražili peticijom. Leković dodaje da već godinu bilježe kršenje zakona obje vlade, Ministarstva finansija i Skupštine, jer ignorišu njihovu peticiju koju je potpisalo više od 7.500 profesora. Znaju da im je obaveza da razmotre svaku peticiju koja ima više od 3.000 potpisa. Analiza sistema obrazovanja koju je uradilo Ministarstvo prosvjete sa UNICEF-om pokazala je da je 97 odsto nastavnika nezadovljno platama.
Leković podsjeća da je 22,48 koeficijent narodnog poslanika.
"Vidjeli smo i koliki je njihov broj radnih sati i da imamo poslanike koji su za dvije godine govorili jedva koji minut, ali redovno su primali plate. Koga takvi zastupaju i jesu li oni važniji za društvo od vaspitača ili učitelja", rekla je Leković.
Nastavnici su nedavno srušili ponudu ministra prosvjete i finansija da im se plata od januara poveća za 15 odsto, a ostatak kroz naredne dvije godine. Tražili su da se ponovo razgovara, a ako ne dođe do dogovora najavili su proteste, štrajk ili blokadu saobraćajnica. Ministri su tada ponudili da im se poveća plata 12,5 odsto, Sindikat je tražio 20, te su se na kraju ,,našli“ na 15 odsto.
