Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen rekao je da će se ministri usredsrediti na prilagođavanje pravila iz doba hladnog rata novim prijetnjama, kao što su balističke rakete, međunarodni terorizam i informatičko ratovanje. Njihove preporuke trebalo bi da utru put sastanku šefova država i vlada NATO 19. i 20. novembra u Lisabonu, kada će Rasmusen svečano predstaviti novi strateški koncept Alijanse. Prethodna deklaracija zapadne vojne alijanse usvojena je 1999, kratko pošto je okončan hladni rat, a pre bombaških napada Al Kaide na SAD, 11. septembra 2001.
Vašington sada želi da NATO proširi polje djelovanja svojih misija i izvan tradicionalnih scena u Evropi, što se naročito odnosi na Avganistan i borbu protiv gusara u Indijskom okeanu. Mnoge evropske vlade, međutim, smatraju da Alijansa ne bi trebalo da bude pretvorena u svjetskog policajca u periodu štednje i smanjenja troškova, što su posljedice svetske ekonomske krize. Američki sekretar odbrane Robert Gejts, koji če učestvovati na sastanku NATO zajedno sa državnom sekretarkom Hilari Klinton, izrazio je juče zabrinutost zbog smanjenja odbrambenih budžeta evropskih zemalja i dodao da će to najvjerovatnije uticati da SAD izvrše rebalans svog budžeta. Kritičari navode da će nova deklaracija zapadne vojne alijanse morati da izgladi i druga neslaganja članica NATO, među kojima je i predlog SAD da se ukine princip jednoglasnosti prilikom glasanja, koji je dugo bio tačka spoticanja.
Još jedno pitanje je i predlog da se prošire nadležnosti generalnog sekretara, čime bi mu bilo omogućeno da samostalno reaguje u vremenimaa kriza. Većina zemalja članica protivi se tome, naročito imajući u vidu nekadašnji veliki američki uticaj u NATO.
