Na konferenciji su predstavljeni rezultati projekta " Jačanje povjerenja građana u institucije i izgradnja otpornih zajednica - Zajedno za opšte dobro", koji je UNDP realizovao u saradnji sa UNICEF-om, UNESCO-om i Vladom Crne Gore.
Savjetnik premijera za kulturu i mlade Vučić Ćetković rekao je da je program “Zajedno za opšte i dobro” od starta bio mnogo više od klasičnog projekta.
On je kazao da projekat daje prostor da se glas građana i građanki zaista čuje i da se pretoči u konkretne politike koje institucije i prepoznaju i primenjuju.
Ćetković je naveo da je, tokom projekta, preko 430 građana i građanki iz pet opština uključeno u lokalne dijaloge.
Kako je dodao, formulisano je više od 150 preporuka koje su lokalne vlasti već počele da integrišu u svoje planove i budžete.
Ćetković je istakao da projekat nije fokusiran samo na društvenu koheziju u užem smislu, nego da adresira i šire društvene izazove.
„Posebno mjesto u njemu zauzima rodna ravnopravnost. Najmanje 42 institucije ojačane su kroz mrežu službenika i službenica za rodnu ravnopravnost, čime se stvara sistem koji omogućava da rodno odgovorne politike postanu standard, a ne izuzetak”, kazao je Ćetković.
On je rekao da je kroz program podržana i nacionalna mreža protiv govora mražnje i dezinformacija.
“U partnerstvu sa Zaštitnikom ljudskih prava i sloboda uspostavljen je sistem monitoringa govora mržnje u onlajn /online/ prostoru. To je i oblast prevencije nasilja, kako rodno zasnovanog, tako i nasilja među djecom i mladima”, pojasnio je Ćetković.
On je kazao da ja kabinet premijera spreman da podrži produžetak tog, ili neki slični projekat.
“Jer je očigledno da njegova vrijednost prevazilazi formalne rokove i tokove, da je to proces koji mora da traje i da je njegova nužnost i više nego očigledna”, dodao je Ćetković.
Stalna predstavnica UNDP-a u Crnoj Gori Ekatarina Paniklova rekla je da su tokom projekta dobili stotine preporuka i da je pružena prilika da se iskaže dosta inicijativa i talenta u svakoj opštini.
U Ulcinju su se, kako je rekla, imali priliku da se upoznaju sa kulinarskim nasljeđem, a u Podgorici su vidjeli da se mnogo pažnje pridaje starijima.
“Društvena kohezija je nešto što znači da se svaka osoba osjeća slobodno, da se slobodno kreće, uči, ide na internet da iskaže svoj glas u nadi da će ih vlada čuti, da to neće ostati mrtvo slovo na papiru ili klik”, rekla je Paniklova.
Ona je kazala da će se priče iz Crne Gore čuti i u regionu i svijetu.
Paniklova je dodala da je 2025. godina jubileja, da će u novembru UNDP napuniti 60 godina i zahvalila svim partnerima koji su radili sa njima.
Profesorica na Ekonomskom fakultetu Gordana Đurović je, govoreći na panelu “Društvena kohezija – ciljevi održivog razvoja i evropske integracije”, kazala da je proces evropske integracija način jačanja kohezije društva, a ne samo stavljanje štrika.
Ona je rekla da “naši problemi ostaju naši i kad uđemo u Evropsku uniju (EU)”.
“I kad postanemo članica sve je ipak na nama. EU integracija treba da se posmatra kao zajednica vrijednosti, iako u nekim članicama nije situacija sjajna”, kazala je Đurović.
Ona je navela da ključno povjerenje, i međusobno i u institucije.
“Jer one treba da budu predvodnice procesa. EU integracija je nešto sto je trebalo i onda Jugoslaviji i nešto što treba danas Crnoj Gori”, rekla je Đurović.
Ona je kazala da se nada da se EU proces uskoro pozitivno završava.
“On treba da nam smanji urušavanje društvene kohezije u Crnoj Gori”, navela je Đurović.
Ona je rekla je transparentnost institucija vrlo bitna i da EU ima značajne fondove za to, kao i da Crna Gora to treba da uvrsti u svoj budžet.
Đurović je upozorila da EU integracija može da ubrza odliv mladih ljudi za boljim ekonomskim mogućnostima.
Ombudsman Siniša Bjeković Bjeković kazao je da nije presrećan stanjem društvene kohezije.
“Ili je ja ne vidim ili sam previše ambiciozan da želim da vidim državu u kojoj nema nasilja, u kojoj smo tolerantni”, rekao je Bjeković.
On smatra da je situacija daleko od zadovoljavajuće i poručio da su djeca ključni resurs i fokus.
“Ono što se dešava u populaciji od 13 godina i njihovoj međusobnoj komunikaciji ne obećava ništa dobro”, upozorio je Bjeković.
Kako je naveo, institucija Zaštnika ima preventivni mandat u kome se vodi računa o diskriminaciji.
“Institucija Ombudsmana poštuje princip participativnosti -ne pričati o djeci bez djece i o osobama sa invaliditetom bez njih”, naveo je Bjeković.
On je, govoreći o obavezama institucija u pogledu brže EU integracije, rekao da one moraju konačno da se ponašaju kao „institucije sa ljudskim likom“.
“Ćutanja administracija nema ako želimo društveni koheziju. Jednaka i dosljedna primjena zakona za sve. To su jednostavni pokazatelji. Institucije moraju rad prilagoditi građanima”, kazao je Bjeković.
On je kazao da, kad to kaže, ne misli ni na jednu grupu posebno.
“Svi kojima je potrebna intervencija institucije to moraju dobiti”, istaka je Bjeković.
Predstavnica Ministarstva za ljudska i manjinska prava Mila Popović smatra da je društveno tkivo „zaraženo nedostatkom povjerenja“.
“Ljudska i manjinska prava su nešto sto može da ostaje samo mrtvo slovo na papiru ukoliko ga ne živimo. Po sistemu svi za jednog - jedan za sve”, rekla je Popović.
Ona je navela da ljudska prava imaju smisla i mogu se doživjeti samo u zajednici.
“Smisao ljudskih prava počinje od života u zajednici”, rekla je Popović.
Direktorka Centra za prava djeteta Jelena Gluščević kazala je da uče djecu da budu aktivni članovi zajednice i da mogu tražiti i predlagati ako su spremni da poštuju i razumiju druge.
Ona je, govoreći o mehanizmima koje nadležni treba da uspostave da bi dijete učestvovalo u donošenju odluka, kazala da se najčešće to svede na formalnost.
“Onda se participacija povećava kad se krene s nekim projektima. Mi smo u Centru pokušali i predstavili našim donosiocima odluka određene modele dječijeg učešća koji bi bili održivi i usmjerili ih na lokalne parlamente da ih oni prepoznaju kao dobar resurs”, rekla je Gluščević.
Ona je kazala da su smisleno oblikovana tijela nešto što može da bude dobar mehanizam i primjenjiv na Crnu Goru.
“Prvenstveno Vlada i sve druge institucije već sad treba da uđu u proces koji bi za naredni period bio dobar mehanizam i koji bi omogućio aktivno učešće mladih i njihovo uključivanje u donošenje odluka”, dodala je Gluščević.
