Ona je, na Samitu koji organizuje Vlada Grčke u saradnji sa Regionalnom kancelarijom Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, rekla da su rigorozne epidemiološke mjere, koje su primjenjivane da bi se „ublažila„ epidemijska kriva, prekinula transmisija i smanjio pritisak na zdravstveni sistem, u proteklom periodu dale rezultate.
„Ali je danak koji svi plaćamo, u smislu usporavanja socijalnog i ekonomskog života, veoma visok. Stoga će posljedice COVID pandemije po mentalno zdravlje biti dugoročne i veoma kompleksne“, upozorila je Borovinić Bojović, saopšteno je iz Ministarstva zdravlja.
Ona je, tokom online učešća na Samitu, koji su otvorili premijer Grčke Kyriakos Mitsotakis i direktor SZO za Evropu Hans Kluge, naglasila da se taj značajan skup dešava u kritičnom trenutku.
Borovinić Bojović je rekla da su Vlada i Ministarstvo zdravlja posvećeni ciljevima održivog razvoja i ostvarivanju univerzalne zdravstvene zaštite.
"Prepoznajemo značaj i potrebu kontinuiranog jačanja mentalnog zdravlja cjelokupne populacije, sa snažnom primarnom zdravstvenom zaštitom, kao okosnicom za jačanje mentalnog zdravlja i unaprjeđivanja nivoa kvaliteta mentalnih servisa koji su jednako dostupni svima“, navela je Borovinić Bojović.
Ona je poručila da stvaranje prilika za personalizovan pristup mentalnom zdravlju i pronalaženje inovativnih rešenja u cilju unaprijeđenja mentalnih servisa nema alternativu.
Prema njenim riječima, pandemija je podsjetila da je trenutak za rekalibriranje i veće ulaganje u servise za mentalno zdravlje.
„Ova kriza je prilika da gradimo sistem mentalnog zdravlja koji će biti spreman da odgovori na buduće izazove i krize“, kazala je Borovinić Bojović.
Ona se posebno osvrnula na potencijal koji nude digitalne tehnologije i potrebu jačanja ljudskih resursa u pružanju kvalitetnih usluga mentalnog zdravlja.
