Praksa da nijedan profesor/ica na Univerzitetu Crne Gore od čak 2012. godine nije izabran u zvanje emeritusa tek je nedavno prekinuta. Tu titulu, koja se uručuje profesorima u penziji, koji su svojom karijerom obilježili naučnu disciplinu, dobio je profesor Mašinskog fakulteta dr Milan Vukčević.
Senat Univerziteta Crne Gore na prijedlog vijeća fakulteta izjašnjava se o kandidatima pri čemu je propisano da godišnje mogu da izaberu dva. Ove godine, od ukupno 19 fakulteta, stigao im je prijedlog samo sa jednog - Mašinskog, i profesor Vukčević je tajnim glasanjem dobio skoro jednoglasnu podršku – 28 glasova od 30.
Lobiranje
Senatori su, u istom sastavu, međutim, prethodnih godina odbijali razne kandidate među kojima je, kako su ocijenili sagovornici Pobjede, bilo odličnih. Problematična je bila i 2017. godina kada profesori Pomorskog i Mašinskog fakulteta Slavica M. Perović i Petar Vukoslavčević nijesu izabrani u to zvanje. Komentarisalo se kako je nakon saopštenih rezultata glasanja na tadašnjoj sjednici nastao muk u sali.
– Bilo je 16 nevažećih listića. Ostao je tu neki gorak ukus kad su nam saopšteni rezultati. Mnogi su se pitali kako, prije svega, Vukoslavčević koji je akademik Crnogorske akademije nauka i umjetnosti nije dobio ovo zvanje. Čim imate dva kandidata, tu počinju neka lobiranja i na kraju se desi ovo. Ovo je mala sredina i svi se znaju. Postoje ljudi koji ne žele da se zamjere ni jednima, ni drugima. To je bio blagi šok za sve nas – kazali su tada pojedini senatori za naše novine.
Preokret
Je li i kakvog lobiranja bilo sada kada je izabran Vukčević, može samo da se nagađa. Upravljačka struktura na Univerzitetu Crne Gore nakon promjene vlasti u Crnoj Gori je promijenjena, ali je sastav senatora ostao netaknut. Samo, u skladu sa propisima, njime više ne predsjedava smijenjeni rektor Danilo Nikolić, već izabrani vršilac dužnosti rektora prof. dr Vladimir Božović.
– Znam da dugo godina niko nije biran u zvanje profesora emeritusa. Žao mi je zbog toga. Među predloženim kandidatima je bilo izuzetnih naučnika i zaslužnih profesora, koji su mogli puno doprinijeti radu i ugledu Univerziteta Crne Gore, još dugi niz godina. Ne bih ništa detaljnije komentarisao – rekao je za Pobjedu profesor dr Ljubiša Stanković, potpredsjednik CANU, koji je u dva mandata bio izabran na funkciju rektora Univerziteta Crne Gore - od 2003. do 2008. godine.
Obezbijediti objektivnost pri izboru
A profesor dr Veselin N. Ivanović, bivši senator, smatra da su neophodne temeljne i suštinske izmjene kriterijuma za izbor u počasno zvanje profesor emeritus i to isključivo u cilju njihovog objektiviziranja. Ističe da je neophodno novim kriterijumima predvidjeti obezbjeđivanje najmanje dvije nezavisne i obavezno anonimne recenzije o kandidatu, koje bi podrazumijevale jasan stav recenzenta da li kandidat treba da bude biran u počasno zvanje profesor emeritus ili ne. Recenzenti obavezno moraju biti iz reda profesora emeritusa, s tim što smatra neophodnim da jedan od njih bude iz šire naučne oblasti (prirodnih, tehničkih, društvenih ili humanističkih nauka) kojoj pripada kandidat za izbor u počasno zvanje. Drugi recenzent, dodaje profesor, može da bude i profesor emeritus koji je van šire naučne oblasti kojoj pripada kandidat. Prema njegovom prijedlogu, samo kandidat sa pozitivnim recenzijama, kasnije (na Senatu) može biti biran u počasno univerzitetsko zvanje.
– Smatram da bi ove izmjene doprinijele objektiviziranju kriterijuma za izbor u počasno univerzitetsko zvanje, te da bi doprinijele onemogućavanju ovako dugačkog perioda neizbora (često veoma kvalitetnih) kandidata, ali bi, što je jednako važno (ako ne i važnije), onemogućio ,,prolaz ispod radara“ kandidatima koji ne zaslužuju da budu birani u počasno univerzitetsko zvanje, što je, nažalost, realna opasnost, posebno u našim društvenim okolnostima – precizirao je Ivanović.
Samo je na volji članova Senata da profesionalno i akademski odluče o statusu profesora emeritusa, poručuju iz Centra za građansko obrazovanje.
– Iako je do sada vrlo često bilo situacija da neki drugi razlozi na UCG i polarizacije imaju uticaj da i pored svih zadovoljavajućih uslova koje kandidat ispunjava ne bude izabran – kaže za Pobjedu Snežana Kaluđerović iz CGO.
Zabrinjavajuća je, kaže ona, činjenica da mi skoro deceniju nemamo imenovanog nijednog profesora emeritusa.
– Ovo bi trebao biti jedan od pokazatelja kvaliteta visokog obrazovanja u Crnoj Gori. Kako je uopšte moguće da u tom pogledu napredujete na svjetskim rang listama, a nemate kadar u posljednjih devet godina koji bi zavrijedio ovu titulu. Ako u tom vremenskom periodu niko nije imenovan u zvanje profesora emeritusa, a bilo je kandidata, jedino se stiče zaključak da Senat nije našao opravdanje za takav izbor ili nije bio objektivan iz nekih nama nepoznatih razloga – ističe Kaluđerović, navodeći da je ovo pitanje kojim treba da se pozabavi UCG.
Ideja emeritusa gotovo ugašena
Bivši rektor Ljubiša Stanković podsjeća da je prije skoro 20 godina na UCG uvedeno zvanje profesora emeritusa. Bilo je predviđeno da se biraju do dva profesora emeritusa godišnje, nakon odlaska u penziju, te je na taj način, u prosjeku, svaki četvrti penzionisani profesor mogao steći to počasno zvanje. Profesor emeritus dobijao je polovinu prosječnog dohotka u državi, u obliku honorara - oko 240 eura u bruto iznosu.
– Bio je to, po mom mišljenju, odličan način da iskoristimo znanje i iskustvo najboljih profesora, kada oni mogu još dugo doprinijeti Univerzitetu i društvu u cjelini, što su mnogi, poslije penzionisanja, i dokazali dugogodišnjim angažovanjem na privatnim univerzitetima. Nažalost, neizborom ni jednog kandidata u zvanje emeritusa u dugom nizu godina, od brojnih predloženih izuzetnih naučnika i zaslužnih profesora, nedovoljnim angažovanjem postojećih emeritusa u redovnim aktivnostima Univerziteta, kao i ukidanjem simbolične naknade, ova ideja je kod nas gotovo ugašena – ističe Stanković.
Studenti ne treba da glasaju
Bivši senator Ivanović smatra i da studentski predstavnici u Senatu UCG ne treba da imaju pravo odlučivanja prilikom izbora profesora emeritusa.
– Jednostavno, studentski predstavnici dolaze sa različitih univerzitetskih jedinica i najviše je jedan od njih mogao imati uvid u nastavno-pedagoški rad kandidata. Umjesto toga, uticaj studentske populacije na izbor u zvanje profesor emeritus sveo bih na obavezan uvid u studentske ankete koje se odnose na kandidata za izbor u zvanje. U skladu sa ovim prijedlogom, ukoliko bi studentska procjena nastavno-pedagoškog rada kandidata bila ispod nekog jasno definisanog nivoa (po meni, nekog osrednjeg nivoa), ona bi trebala da bude eliminatorna. Na ovaj način, mišljenje studentske populacije o kandidatu moglo bi biti eliminatorno, ali i visoko objektivizirano, samim tim što bi mišljenje formirao onaj dio populacije koji je i zaista imao neposredni uvid u naučno-pedagoški rad kandidata – predlaže profesor.
Kaže i da je UCG pretrpio veliku štetu dugogodišnjim neizabiranjem kandidata predloženih za izbor u počasno zvanje profesor emeritus. Nakon penzionisanja, određeni profesor može nastaviti da doprinosi Univerzitetu i društvu u cjelini kroz mentorstvo na doktorskim disertacijama i magistarskim tezama, kao i kroz učešće u komisijama za ocjenu i odbranu istih samo ukoliko je prethodno izabran u zvanje profesor emeritus. Neizabiranjem u ovo zvanje profesor, koji je, u velikom broju slučajeva, spreman i, što je veoma važno, sposoban doprinijeti razvoju budućih članova akademske zajednice, biva zakonski onemogućen u toj misiji.
