Pet godina je od sudbonosnog referenduma 23. juna 2016, a koliki je trenutni bilans stanja Brexita? Odgovor: dvije oslabljene unije, britanska i evropska, i loši odnosi među njima. Propusti. Propusti. Propusti.
Slabljenje britanske unije je očigledno. U narednih nekoliko godina biće održan još jedan referendum o škotskoj nezavisnosti. Škotski nacionalisti će ga možda dobiti argumentom da Škotska treba da napusti britansku uniju da bi se ponovo pridružila Evropskoj uniji. Glasanje u Sjevernoj Irskoj o irskom ujedinjenju izgledaju vjerovatnije nego u bilo kom trenutku otkako je prvi put predviđeno sporazumom iz Belfasta 1998. Vlada Borisa Džonsona puna je retorike o održavanju unije na okupu, ali za to nema strategiju.
Negativne ekonomske posljedice Brexita sakrile su uticaji pandemije, ali neke sada izlaze iz Covid magle. Zvanične brojke pokazuju da je britanski izvoz hrane i pića u EU opao za skoro 50% u prvom kvartalu 2021. Akademska studija procjenjuje da je izvoz usluga u Velikoj Britaniji kumulativno za 113 milijardi funti niži tokom četiri godine između 2016. i 2019. nego što bi bio slučaj da zemlja nije napustila EU.
U narednih nekoliko godina biće održan još jedan referendum o škotskoj nezavisnosti. Škotski nacionalisti će ga možda dobiti argumentom da Škotska treba da napusti britansku uniju da bi se ponovo pridružila Evropskoj uniji
Uprkos veličanstvenim foto-mogućnostima koje je ponudio nedavni samit G7 u Kornvolu, britanski međunarodni uticaj je očigledno umanjen. U Kornvolu su Velika Britanija i SAD objavile novu atlantsku povelju u znak obilježavanja 80. godišnjice prvobitne atlantske povelje, koju su potpisali Vinston Čerčil i Frenklin Ruzvelt 1941. Uvredljiv katalog dobrih namjera, ipak poziva na bolno poređenje između globalnog uticaja Britanije nekada i sada. Zemlje poput Njemačke i Francuske svoju stratešku budućnost vide u „evropskom suverenitetu“ Evropske unije, baš onoj organizaciji koju je Britanija upravo napustila.
Na prvi pogled nije toliko očigledno da je Evropska unija oslabljena. Neki u Briselu i Parizu čak sugerišu suprotno, tvrdeći da je lakše dogovoriti se o daljim koracima evropskih integracija nakon što se otarase dosadnih Britanaca. Zaista, možda i najveće jedinstvo ikad postignuto između država članica EU bilo je u njihovim pregovorima sa brexitujućem Britanijom. Ali ako želite „geopolitičku“ Evropu, koja se može održati protiv velesile poput Kine, gubitak velike države članice sa finansijskim, diplomatskim, vojnim i drugim sredstvima Velike Britanije je veliki gubitak. Objektivno, spoljna snaga unije smanjuje se upravo u trenutku kada je potrebno povećati.
Štaviše, nivo euroskepticizma je alarmantno visok u ključnim državama članicama. Udio glasova euroskeptičnih partija u EU se više nego udvostručio u dvije decenije od 2000. U nedavnoj anketi Evropskog saveta za spoljnopolitičke odnose, više od 50% Francuza, Njemaca, Italijana i Španaca izjavilo je da misli da politički sistem EU je bila „slomljena“, a ne da je „funkcionisala“. Samo 46% njemačkih ispitanika i samo 38% Francuza reklo je da je dobra stvar za njihovu zemlju što su članice EU.
Ova gledišta nisu rezultat Brexita. Umjesto toga, oni su proizvod zabrinutosti sličnih onima koji su mnoge Britance doveli do Brexita. Ali ih izoštrava činjenica da sada postoji velika bivša država članica sa kojom se može upoređivati učinak EU. Brojke u toj anketi ECFR su gotovo sigurno toliko visoke, jer je sprovedena u aprilu ove godine, kada je kontrast između učinka uvođenja vakcina u Velikoj Britaniji i EU bio najoštriji.
U anketi koju su mjesec ranije obavili eupinioni za moju istraživačku grupu iz Oksforda, 45% Evropljana je reklo da misli da je Evropska komisija loše postupila sa nabavkom i distribucijom vakcina. Prema holandskoj naučnici Ketrin de Vris, euroskepticizam širom kontinenta funkcioniše tako što se uspoređuje, a Brexit pruža veliko novo mjerilo. Čak iako većina Evropljana misli da je Brexit u cjelini greška, i dalje mogu vidjeti da Britanija nakon Brexita napreduje u pojedinim oblastima. Vakcine nijesu jedine.
Ovo nas dovodi do problema loših odnosa preko Kanala. Većina kontinentalnih Evropljana u ovom trenutku vrlo malo govori o Britaniji, i to samo s čuđenjem, iritacijom ili prezirom. U najnevjerovatnijem otkriću u anketi ECFR, samo 14% njemačkih ispitanika reklo je da Ujedinjeno Kraljevstvo vide kao saveznika Evrope – saveznika koji je definisan kao „zemlja koja dijeli naše interese i vrijednosti“. Veći procenat, njih 20%, radije opisuje Britaniju kao rivala. Istina, 34% je Britaniju smatralo „neophodnim partnerom“ Evrope, ali tada je 31% to reklo o Rusiji, a 28% o Kini.
Čak iako većina Evropljana misli da je Brexit u cjelini greška, i dalje mogu vidjeti da Britanija nakon Brexita napreduje u pojedinim oblastima. Vakcine nijesu jedine
Ovdje morate da pravite razliku između neizbježnih i i tenzija koje su se mogle izbjeći. Neizbježno je da će doći do povećane konkurencije, posebno pošto se regulatorni režimi razilaze u nekim sektorima. U Sjevernoj Irskoj je logično nemoguće imati zatvorenu granicu između Velike Britanije i EU, ali otvorenu granicu između Velike Britanije i Sjeverne Irske, Sjeverne Irske i Republike Irske i Republike Irske i EU. Protokol Sjeverne Irske pokušava da izravna ovaj krug neugodnom izmišljotinom. Uvijek je bilo potrebno mnogo povjerenja i dobre volje da bi to funkcionisalo, ali upravo to sada nedostaje.
Trenutni nivo međusobnog nepovjerenja i blaćenja bio je sve samo neizbježan. Devedeset odsto krivice za ovo leži na britanskoj vladi, posebno na Borisu Johnsonu i glavnom britanskom pregovaraču Dejvidu Frostu. Bombastično. Efikasno. Preokret. Izjavljena spremnost za kršenje međunarodnog prava. Odbijanje bilo kakvog strukturiranog odnosa sa EU kao takvom, mimo uske primjene sporazuma o povlačenju i slobodnoj trgovini.
Ali, mali dio odgovornosti leži na kontinentalnoj strani, posebno na Evropskoj komisiji. Nedavno sam učestvovao na online sastanku sa višom zvaničnicom Komisije, usko uključenom u odnose sa Velikom Britanijom. U tonovima stalne iritacije, ona je više puta naglasila da je Britanija jednostavno „treća zemlja“. Naravno da je to pravni položaj, kao što kada se dvoje ljudi razvedu, postaju, pravno gledano, treće strane.
Ali Britanija i EU bile su u braku više od 45 godina. Zamislite nekoga ko je bio u braku 45 godina i govori o svom bivšem supružniku kao o „trećoj strani“, potpuno nepoznatoj osobi. Politički lideri EU, uključujući novu njemačku vladu nakon izbora ove jeseni, trebalo bi da čuju istorijski svesniji i strateški jezik.
Dugoročno gledano, moramo da radimo kada je u pitanju Britanija, gdje jasna većina vidi smisao ostanka u EU, i EU kojoj ide tako dobro da čak i skeptični Englezi žele da joj se pridruže.
U međuvremenu, međutim, ono što nam je potrebno u međukanalnim odnosima je politički ekvivalent čuvene molitve teologa Rejnolda Nibura: hrabrosti da promijenimo ono što se može promijeniti, vedrina da prihvatimo ono što se ne može promijeniti i mudrosti da razlikujemo jedno od drugog.
