Tako poslanici, uz detalje prihoda i rashoda države za 2022. godinu, razmatraju i finansijske planove agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost, za elektronske medije, za nadzor osiguranja, zatim Regulatorne agencije za energetiku i komunalne djelatnosti i Komisije za tržište kapitala.
Prema iznosu sredstava, najskromnije prihode i rashode za 2022. godinu planira Komisija za tržište kapitala. Ona će ukupno zaraditi 980.600 eura, što je za 26,86 odsto manje u odnosu na ovu godinu.
Najveće smanjenje prihoda u odnosu na Plan 2021. godine odnosi se na ostale prihode i to za skoro 40.000 eura ili 89 odsto.
S druge strane, najveća pozitivna razlika je od naknada za objavljivanje finansijskih izvještaja emitenata za 23.200 eura ili 39 odsto. Rashodi za rad ove komisije u 2022. planirani su na nivou 803.647 eura, što je za 5,72 odsto u više u odnosu na ovogodišnje projekcije.
Najviše se štedi na održavanju osnovnih sredstava, gdje je iznos praktično prepolovljen na 13.000 eura.
Procentualno, najveći je porastu stavci za materijal i usluge, gdje će se izdvojiti oko 35.000 eura ili 62,86 odsto više od 2021.1 za bruto zarade zaposlenih, koje predstavljaju skoro polovinu svih izdataka, biće opredijeljeno skoro 10.000 više.
Predlogom finansijskog plana Agencije za elektronske medije, planiran je dobitak od 226 eura koji iako vrlo malo ipak treba uzeti u obzir. Ukupan iznos svih finansijskih priliva je 1.023.048 eura ili 1,65 odsto manje u odnosu na 2021. godinu.
Prema skupštinskom dokumentu, naknade za emitovanje biće više za 4,88 odsto, a za pružanje audio-vizuelnih medijskih usluga koje čine skoro 67 odsto prihoda niži za 4,61 odsto.
Plan je da ova agencija potroši 1.022.823 eura, što je za 1,58 odsto niže u odnosu na plan za 2021.
Troškovi održavanja osnovnih sredstava uvećani su za 261 odsto ili 30.000 eura, dok su rashodi za ostala primanja i naknade viši za 145 odsto, a u stvari za 32.000 eura.
Uvećana je i amortizacija za 15.000 eura ili 60 odsto, dok je rezerva manja za 32 odsto ili skoro 10.000 eura.
Najveća stavka u strukturi rashoda su bruto plate zaposlenih, za koje se odnosi više od pola svih troškova.
Regulatorna agencija za energetiku i regulisane komunalne djelatnosti imaće prihode i rashode u iznosu od po 1.803.470,26 eura. Međutim, iako zvanično objedinjena, ona i dalje funkcioniše kroz dvije odvojene poslovne cjeline. Tako će dio agencije kome je povjerena energetika, prema planu za 2022, prihodovati 1.521.404,03 eura ili pet odsto više od procjene za 2021.
Najveći dio sredstava od čak 98 odsto odnosi se na naknade za korišćenje licenci, koji će dogodine biti uvećani za oko 78.OOO eura ili peti i po odsto, ali će iznos od refundiranih naknada za zarade biti niži za skoro 3.000 euraili 18 odsto. Prema planu, prihodovani iznos će u potpunosti biti iskorišten ali ne i prekoračen za servisiranje potreba ovog dijela agencije.
Najveće povećanje troškova je u dijelu za službena putovanja, na koje će se više dati čak 23.000 eura ili 106 odsto. Za zakup ili kupovinu poslovnog prostora biće izdvojena 21.000 eura ili 85 odsto više.
I vještaci će koštati dvostruko, odnosno 20.000 prema planu za 2022.
Najveća smanjenja rashoda su rezervisana za istek mandata, niži za 4.440 eura ili 14,80 odsto. Ova agencija na bruto plate odvaja čak 62 odsto sredstava, ili 946.739 eura. U segmentu regulacije komunalnih djelatnosti, prihodi i rashodi će dostići (pojedinačan) iznos od 282.066,23 eura. Od toga iznosa, na naknade se odnosi 208.010,43 eura, dok će 74.055,75 eura biti prenijeto iz ove godine. Troškovi se u najvećem dijelu, od čak 79 odsto ili 221.966 eura odnose na bruto zarade.
Zahvaljujući širokom dijapazonu nadležnosti, Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost i naredne godine će prihodovati najviše od pomenutih pet regulatornih tijela 3.937.613 eura, mada je to smanjenje u odnosu na plan iz ove godine. Naime, prihodi od naknada za regulisanje i nadzor tržišta elektronskih komunikacija koji su sa 44 odsto najveća stavka među svim naplatama-biće manja za 30.000 eura ili skoro tri odsto. Niži su i prihodi od naknada za radio-frekvencije i korišćenje brojeva i adresa. Za trećinu odnosno 10.000 eura trebalo bi da budu uvećani prilivi od ostalih naknada. Rashodi su planirani na iznos od 3.837.613 eura, a sa rezevrom iznos identičan prihodima.
Prema dokumentu Skupštine u kome su sublimirani finansijski planovi regulatornih tijela, Agencija za nadzor osiguranja planira profit od 1.510 eura.
U narednoj godini trebalo bi da prihoduje deset odsto više nego u 2021, odnosno 1.031.497 eura.
Od naknada za vršenje nadzora koja predstavlja 0,99 odsto ukupne fakturisane bruto premije osiguranja odnosno 95 odsto svih prihoda, agencija će imati 82.000 ili skoro pet odsto veći priliv. I ostali prihodi biće veći za 14.000 eura ili 39 odsto.
Od planiranih 1.029.988 eura rashoda, najveća nova stavka je pomoć u rješavanju stambenih pitanja, za što je planirano 51.575 eura.
Najveće uvećanje u odnosu na ovu godinu imaju troškovi edukacije i službenih putovanja 17.500 eura (49 odsto), koliko su veći i rashodi za materijal i usluge (15 odsto) te bruto zarade zaposlenih.
Članovima Savjeta ukupne naknade su manje za 5.000 eura ili 22 odsto.
