Sve to nikome na vlasti nije zasmetalo. I sam Lepi je rekao da su mu svi iz Jado Vlade čestitali na stavu o Srebrenici, a partije koje su na vlasti ga podržale. Pa odakle sad problem?
Neko je iz Evrope nazvao Rukoljuba, pa mora da makne Lepog. Lepi neće da podnese ostavku, jer mu nije jasno zašto je samo on kriv ako i ostali misle kao on.
Frontovci misle kao on i podržavaju ga.
Bečićevi misle kao on, ali se prave mrtvi.
Dritanovi misle kao on, ali ga kritikuju.
Koliko shvatam, Lepi uopšte nije kriv što misli naopako, nego što mu je izlećelo.
E sad ta tužna skupina treba nešto da se dogovori i o nečemu da odluči. Kako uopšte mogu da sjednu za isti sto? Kako razgovaraju osobe koje jedni za druge govore da su: lažovi, lopovi, izdajnici, neznalice, plaćenici, manipulatori, tajkuni, poltroni, ulizice, sluge, lopovčine…
Kako se gledaju u oči i prave se da je sve u najboljem redu? Šokirani slušamo Mandića da “Krivokapić i Leposavić treba da se pomire”.
Kao da Lepi navija za Liriju iz Prizrena, a Zdravko za Leotar iz Trebinja, pa su se nešto oko fudbala posvađali, jer ionako o Srebrenici svi misle isto. Đe nestadoše data riječ, principi, poštenje i obraz?
Zastidi li se iko, dok otvoreno radi protiv svoje države, a za interese tuđe države. Je li sramota ove što što trče na raport u Beograd? Da Vučić, Mandi, Medu i Milanu kaže što treba da misle. Da im objasni kakvi su im stavovi.
Čijom glavom misle Bečić i Abazović. Postoje li uošte granice ljudskog dostojanstva, morala i samopoštovanja? Koliko se neko nisko može sagnuti i što sve može istrpjeti, samo da bi se fotelja sačuvala?
