Piše: Boško Jakšić
Da li se posle decenija krize koja je kulminirala proglašenjem kosovske nezavisnosti 2008, najduži i najopasniji konflikt Zapadnog Balkana približava kraju – kako žele Amerikanci, ili će se zadržati u zamrznutom stanju – kako žele Rusi?
Srpski predsednik Aleksandar Vučić postavljen je na raspeće interesa dve velike sile koje su region sa periferije prebacile na mapu njihovih strateških interesa, dok je kosovski premijer Aljbin Kurti suočen sa otporom na domaćoj sceni.
BEOGRAD-BRISEL-PRIŠTINA
U središtu polemika je pitanje takse od 100 odsto koje je Priština krajem 2018. zavela na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, jedine dve države regiona koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Srpski izvoz na Kosovo je sa više od 450 miliona eura spušten na samo oko deset miliona, ali finansijska dimenzija odluke manje je važna od političke. Beograd je ukidanje carina postavio kao preduslov nastavka briselskog dijaloga koji je zbog toga i prekinut novembra 2018.
Evropska unija tada se bavila izborima za Evropski parlament, a posle toga usledili su meseci konstituisanja novih instutucija. Kosovski problem je i formalno potisnut u drugi plan, iako je i u godinama pre toga Brisel, kao zvanično jedini posrednik u dijalogu, delovao anemično, bezidejno i nedlučno. Bivša šefica diplomatije EU jednostavno je bila nedorasla izazovu.
Amerikanci su već krajem 2018. pokazali da nemaju nameru da više tolerišu evropsku sporost. Kako su i dotle, u senci, prisustvovali briselskim sastancima, nije im bilo teško da krenu u diplomatsku ofanzivu čijoj su brzini i intenzitetu kapitalno doprineli Rusi šireći svoj uticaj po Zapadnom Balkanu.
Predsednik Donald Tramp je decembra te godine uputio pismo predsednicima Vučiću i Tačiju u kome ih poziva da reše problem i podseća da bi bila ogromna šteta da se propusti ,,jedinstvena prilika za mir, bezbednost i ekonomski rast“. Predsednik Srbije je dva meseca kasnije uzvratio pismom tražeći podršku SAD za pronalaženje trajnog i održivog rešenja. Događaji se od tada odvijaju uočljivo brzo.
AMERIČKI PLAN
Beograd pozdravlja "nov pristup" Amerike. Vučić u avgustu 2019. izjavljuje da "mnogo više veruje" Džonu Boltonu, tadašnjem Trampovom savetniku za nacionalnu bezbednost, nego mnogim ljudima iz Stejt departmenta.
Bolton je nagovestio da bi moglo da se razgovara o ideji ,,razgraničenja“, razmene teritorija između Srbije i Kosova koju je Vučić potom lansirao kao sopstvenu, iako je i Mogerini nagoveštavala da se o tome tajno razgovaralo u Briselu.
I dok se šef srpske diplomatije zahvaljivao Vašingtonu pozivajući Srbe koji žive u SAD da glasaju za Trampa, EU je, predvođena Nemačkom, stala na stanovište da bi bilo kakva promena granica mogla da vodi širenju sukoba po Zapadnom Balkanu. Tačijevi politički protivnici u Prištini otvorili su oštru kampanju protiv predsednika optužujući ga da pregovara na svoju ruku.
U septembru, samo mesec dana pošto je Stejt department imenovao Metju Palmera za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, po medijima kruže skice tajnog plana: podela Kosova, očuvanje celovitosti BiH uz ustupke Republici Srpskoj, veća autonomija za Albance u Severnoj Makedoniji, ekonomski paket od deset milijardi dolara...
Da su Amerikanci rešeni da kosovski problem bez prevelikog čekanja pošalju ad akta, potvrđeno je kada je u oktobru Ričard Grenel imenovan za Trampovog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine. Grenel, lični prijatelj šefa Bele kuće i ambasador u Berlinu, dobio je priliku da pokaže da je tvrd pregovarač, da ne trpi mnogo oponiranja i da – po uzoru na svog šefa – posao koga se prihvati želi da obavi uspešno i brzo.
Grenel je za kratko vreme ostvario više nego EU godinama. Za manje od mesec dana od početka ove godine, SAD su osigurale dva sporazuma između Srbije i Kosova: o uspostavljanju avio-linije, železnice i izgradnji auto-puta.
Grenel je Prištini poručio da bezuslovno ukine takse. Premijer Kurti shvatio je da nije u poziciji da se suprotstavi Amerikancu koji je odmah zahtevao ukidanje taksi, kao što je to tražila i EU koja se, posle konstituisanja novih institucija, tek priprema za konkretniji angažman u rešavanju konflikta.
Vašington insistira na brzini. Moskva poručuje da ne treba žuriti. Rusiji odgovara status kvo jer na taj način može kosovski problem da koristi kao ključni kanal svog uticaja na Srbiju, da se predstavlja kao zaštitnik ,,srpskog Kosova“, da umješno naplaćuje zahvalnost Srbije. Sutuacija je počela da se raščišćava: ukidanje kosovskih taksi, prekid srpske kampanje, obnova dijaloga koji je u hibernaciji…
Ali, zbog spremnosti da ukine takse, opozicija Kurtija optužuje da je ,,varalica, prevarant i slabić“. Bivši premijer Ramuš Haradinaj kaže da se ,,predao Srbiji, što je početak povratka Srbije i Rusije na Kosovo“. Tačijev savetnik naziva ga ,,plitkim“.
Uprkos tome, Kurti u pismima Trampu i državnom sekretaru Majk Pompeu obećava da će Kosovo 15. marta početi sa ukidanjem taksi na sirovinske proizvode, dok bi one u potpunosti bile ukinute od 1. aprila ukoliko Srbija ukloni trgovinske barijere sa Kosovom i prekine kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.
BEOGRAD NA POTEZU
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je tu kampanju hvalio kao lični uspeh, baš kao i sprečavanje prijema Kosova u Unesko ili Interpol. Odustajanje ne bi trebalo da je problem, ali najteže tek predstoji iako Vučić nema ozbiljan otpor opozicije u zemlji, jer ona i nema izgrađen stav oko Kosova.
Sada je Beograd na potezu. Vučić se žali na ,,narod“ koji ne želi rešenje koje je ponudio pre tri godine – razgraničenje. Zašto bi srpska javnost bila kriva kada, sem te reči, ništa drugo nije znala o planu? Ako je neko oborio ideju razgraničenja, onda je to nemačka kancelarka. Možda je taj plan direktna žrtva tenzičnih odnosa Angele Merkel i Trampa, ali svakako nije "narod".
Vučić sada očekuje "usaglašeni plan zapadnih saveznika";"svejedno da li će prvo Evropljani ili Amerikanci izaći s tim". Kada, to je otvorena opcija, ali ne sumnja da se radi o ponudi koju "ne možemo da prihvatimo, a ne bi smeli da odbijemo". Zvuči kao reči proročice Pitije, ali je jasno o čemu se radi: rešenju konflikta na bazi uzajamnog priznavanja Srbije i Kosova.
Američka administracija nikada nije krila da svako rešenje podrazumeva uzajamno priznavanje. Tako kažu i u Prištini. Odnosi Srbije i Kosova moraju se rešavati u okviru dijaloga "koji bi kulminirao uzajamnim priznanjem", ističe Kurti.
Kako je decenijska mantra raznih beogradskih političara da Srbija ,,nikad to neće učiniti“, Vučić se našao u ozbiljnim problemima kojima je sam kolosalno doprineo u vremenima dok je bio u nacionalističkoj Radikalnoj stranci Vojislava Šešelja i u Vladi Slobodana Miloševića.
"Ne brinite, tad ću da uradim ono što je najbolje za Srbiju, ali svakako neću da prihvatim ono što bi bila sramota Srbije ili ponižavanje Srbije", kaže Vučić svestan da je u poziciji da on objasni "narodu" šta je sramota, a šta nije. Dodatno pripremajući teren, javnosti poručuje da bi odbijanje zapadnog plana moglo da vodi sankcijama prema Srbiji, a to bi predstavljalo ,,strašan problem“.
INSISTIRANJE VAŠINGTONA
Vašington insistira na brzini. Moskva poručuje da ne treba žuriti. Rusiji odgovara status kvo jer na taj način može kosovski problem da koristi kao ključni kanal svog uticaja na Srbiju, da se predstavlja kao zaštitnik ,"srpskog Kosova", da umešno naplaćuje zahvalnost Srbije.
Sutuacija je počela da se raščišćava: ukidanje kosovskih taksi, prekid srpske kampanje, obnova dijaloga koji je u hibernaciji…
Da su Amerikanci rešeni da kosovski problem bez prevelikog čekanja pošalju ad akta, potvrđeno je kada je u oktobru Ričard Grenel imenovan za Trampovog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine. Grenel, lični prijatelj šefa Bele kuće i ambasador u Berlinu, dobio je priliku da pokaže da je tvrd pregovarač, da ne trpi mnogo oponiranja i da – po uzoru na svog šefa – posao koga se prihvati želi da obavi uspešno i brzo
Posle nedavne Vučićeve posete Vašingtonu i njegovog susreta sa Tačijem, raste uverenje da će rešenje za decenijski problem oko Kosova biti neki Pax Americana. "Amerika nam je potrebna kao prijatelj, a ne kao neko sa kim ćemo tobože da se bijemo, pošto je to kao da sa Tajsonom uđete u ring", rekao je predsednik Srbije posle susreta sa državnim sekretarom Pompeom iako je po povratku u Beograd demantovao da je postignut dogovor.
Tači je izjavio da "i Kosovo i Srbija treba da iskoriste ovaj zamah i priliku iz Vašingtona. Za proces postizanja konačnog sporazuma od vitalnog je značaja da obe strane, i Kosovo i Srbija danas imaju poverenje u rukovodstvo SAD da se putem njih može postići konačni dogovor".
"Odnosi Kosova i Srbije su od izuzetne važnosti za administraciju Donalda Trampa", objavio je potom na Tviteru američki Savet za nacionalnu bezbednost.
Rešenje će svakako morati da sačeka aprilske izbore u Srbiji. Lider vladajuće Srpske napredne stranke sprema se da na izborima napravi zalihu podrške koja će se bez sumnje urušiti kada bude potpisao famozni "pravno obavezujući sporazum" sa Kosovom.
Ali, on je upravo za to i pravljen 2008. kada je napustio radikale.
