Rezultati izbora u Podgorici su iznenađenje za mnoge.
Mislim da je neophodno prihvatiti činjenicu da se politički horizont promijenio i da su posljednje dvije godine jasno pokazale nekoliko važnih stvari.
Bez obzira na to koliko se partije mogle ljutiti na ovakvu konstataciju, ovi izborni rezultati su potvrdili da partije kakve su DPS, SDP, i SD ipak nijesu učile na sopstvenim greškama od vremena avgusta 2020.
Kampanja u Podgorici je vođena u vakumu i uz nerazumljiv napor da se izborni narativ sasvim izvuče iz konteksta koji uokvirava životnu stvarnost građana: Nastojanje vladajuće grupacije da uruši sve strukturne oslonce (političke, ekonomske, socijalne, kulturne, ideološke, identitetske) na kojima počiva crnogorsko društvo i država.
Rezultati ovih izbora, a pogotovo uspjeh novih/starih lica iz "Evropa Sad" takođe potvrđuju aksiom o transakcionoj prirodi politike, koji su mnogi zaboravili. Građani su očajni i zahtijevaju bolji standard života, pristojne plate i kvalitetnije servise i spremni su glasati za svako obećanje te vrste, koliko god ono bilo neutemeljeno (re: predizborna obećanja lidera "Evropa Sad").
Takođe se jasno pokazalo ono što je nekima od nas bilo vidljivo decenijama: Suverenistički politički izraz je bio i ostao manjina i u odnosu potpune zavisnosti od partijske volje DPS/SDP.
Nakon ovih lokalnih izbora je ta činjenica postala bolno vidljiva.
