Sudije koji su vodili slučajeve protiv Birna su otišli u Viši sud, tako da su se pojavile nove sudije koje su sa čitavom pričom krenule ispočetka i iz toga se izvodi potpuno logičan zaključak da se namjerno u Crnoj Gori prolongira sa suđenjenjem sve dok oni ne postanu potpuno besmisleni i zaboravljeni, sve dok se obični ljudi više ne budu ni sjećali Birna, rekla je na Televiziji E, novinarka Tanja Pavićević.
Ročište u Sarajevu povodom tužbe protiv Birna zbog mape ekstremista je prošlo korektno i mirno, kaze Pavićević i dodaje da je nakon tri godine dobila priliku da progovori na mjestu gdje je, kako kaže, trebalo da progovori i da se ponovo uvjeri da Birnova mapa za Crnu Goru nije urađena metodološki i činjenično.
,, Bio je i direktor Birna i vidjela sam, to mi je bilo jako značajno, višak arogancije i nedostatak odgovornosti. U toku mog izlaganja ja sam to i rekla, jer kada je predstavljao mapu u Sarajevu tog 16. i 17.novembra on je to prisvojio kao nešto svoje i bio je jako ponosan na to kako mapa izgleda, ne znajući čitav slijed događaja. Istog dana kada mu je skrenuta pažnja da mapa za Crnu Goru ne odgovara realnosti i da to nijesu ekstremisti, već novinari i građanski aktivisti on je najavio da će se uraditi revizija i da će se izviniti ljudima, on to nije uradio nikada, nego se sakrio u mišju rupu toliko da kolege novinari nijesu mogli da dođu do njega da ga pitaju šta se zaista desilo i koji su to dokazi koji nas inkriminišu. Kako se krio toga dana tako se krio i do ovih ročišta, jer na samom ročištu on je uporno ponavljao da on ništa nema sa mapom u Crnoj Gori i bilo je jako simpatično to gledati kada je na pitanje koja je bila njegova uloga u čitavom projektu zvanična - glavnog koordinatora, tako da ukoliko nije imao nije dobro odradio posao, a ukoliko je imao posla onda nije govorio istinu. Meni je ovo bilo značajno i važno, jer sam i tamo tražila dokaz zašto sam ekstemistkinja i nijesam ga dobila zato što ga nema. Glavno ročište je završeno, sa strane Birna i Denisa Džidića predato je sudu nula dokaza”- rekla je Pavićević.
Nadala se, ističe ona, da će nešto smisleno čuti na ročištu, a sve je čula bila je relativizacija svega i , kako kaže, bježanje od lične odgovornosti.
Kaže da su i sudovi u BiH spori, ali u slučaju tužbi protiv Birna nijesu politizovani slučajevi, pa se ide po regularnoj proceduri, što nije bio slučaj u Crnoj Gori, pa je njen advokat, prisjeća se ona, pisao svakog mjeseca urgencije.
,, Čekali smo punih godinu i po dana, a čekali smo zato što sud nije mogao da uruči Jeleni Jovanović moju tužbu. To je frustrirajuće kada vi shvatite da od početka do kraja pravda ne važi jednako za sve, neko ima moć da se ponaša bahato, onako kako on smatra da sebi može da priušti, a ostali čekaju prilično dugo vremena na tu istu pravdu. Tako da je meni i to vrijeme koje sam čekala bilo prilično dugo, a na kraju sam shvatila da su svi drugi slučajevi u mnogo goroj situaciji nego ja, jer su njima zamijenili sudije. Sudije koji su vodili ove slučajeve su otišli u Viši sud, tako da su se ovamo pojavile nove sudije koje su sa čitavom pričom krenule iz početka. Iz toga se izvodi potpuno logičan zaključak da se namjerno u Crnoj Gori prolongira sa ovim slučajevima dok oni ne postanu potpuno besmisleni i zaboravljeni, dok se obični ljudi više neće ni sjećati Birna”- zaključila je Pavićević.
