„Zbog toga nema dileme da ambiciozni planovi Crne Gore o članstvu u Uniji 2028. godine ili Albanije godinu kasnije predstavljaju samo pokušaj da se pokaže da proces pristupanja nije mrtav“, rekao je Pahor u intervjuu za BBC na srpskom.
Svima je, kaže, jasno da Crna Gora i Albanija nijesu napravile neki poseban napredak, već je u Briselu donijeta politička odluka da je to dovoljno.
„Iako je proces proširenja tehnički proces, odluka o proširenju je uvek politička“, rekao je on.
Kad je već na terenu politike, Pahor bi se založio za još ambiciozniju igru iz centra Evrope.
„Brisel bi mogao da kaže, ako bi se ponašao kao velesila, da će 2028. godine biti referendum u svim zemljama, pa ko glasa za ulazak u EU - ući će. To bi bilo teško za Brisel da prihvati i bez promjena u Briselu, a moguće da bi do kompromisa bilo lakše doći ako bi nove države ušle bez određenih elemenata, poput prava veta ili pozicije komesara, na određeno vrijeme“, smatra on.
Kaže kako i pored zatvaranja određenog broja pregovaračkih poglavlja, proces evropskih integracija Crne Gore ima i naličje.
„Slovenačko iskustvo bilo je apsolutni nacionalni konsenzus o ulasku u EU i NATO svih političkih partija, pa sam ja, kao tadašnji predsjednik parlamenta, odmah stavljao na dnevni red sve što je u vezi sa pridruživanjem. Crna Gora to nema, a meni se čini i da nema ozbiljnosti u donošenju reformi, da postoji strah da se proces pridruživanja ne iskoristi za parcijalne ciljeve, ali i da ne dođe do političkih intervencija iz Srbije koje bi uticale da se država reformiše prema srpskim uvjerenjima“, istakao je on.
