Istorijat referenduma je dug, počinje još u prvim godinama prošlog vijeka, a bilo ih je na svim krajevima kontinenta.
U nastavku slijedi više detalja o svim međunarodno priznatim referendumima koji su uspjeli, odnosno na kojima su birači izglasali nezavisnost.
Naravno, u ovom tekstu neće biti riječi o ‘referendumima’ koje su vlasti Vladimira Putina organizovale na teritorijama koje bi Rusija okupirala ili željela da potčini, a koji niti su međunarodno priznati, niti imaju kakvih dodirnih tačaka sa demokratijom.
Sve je krenulo od nordijskih zemalja, nakon toga nezavisnost izglasali i na Malti
Prvi uspjeli referendum o nezavisnosti u Evropi dogodio se 1905. godine u Norveškoj. Tada je čak 99,95 odsto od 368.208 birača podržalo iščlanjenje iz dotadašnje Unije Švedske i Norveške.
Trinaest godina kasnije, birači na Islandu na referendumu su izglasali nezavisnost od Danske, uz 92,6 odsto glasova za, te 7,4 procenta protiv.
Prije tačno 60 godina, nezavisnost je nakon referenduma proglasila i dotadašnja britanska teritorija Malta. No, tamo se nije direktno glasalo o suverenosti, već o novom Ustavu, u kojem je bila odredba o samostalnosti tog mediteranskog ostrva. Od 120.000 izašlih birača, 54,5 odsto glasalo je za, dok je 45,5 procenata bilo protiv.
Raspad SFRJ: Referendum uspio u četiri države
Kraj SFR Jugoslavije najavljen je uspjelim referendumom u Sloveniji, koji je održan u decembru 1990. Na referendum je izašlo 1,35 miliona birača – za je bilo 95,7 odsto, a protiv 4,3.
Sljedeće godine, nezavisnost su, takođe nakon plebiscita, proglasile Hrvatska i Makedonija.
U Hrvatskoj je glasalo 3,05 miliona birača. Njih 2,85 miliona podržalo je nezavisnost, dok je protiv bilo 126 hiljada.
Ondašnja Makedonija nezavisnost je stekla nakon što je na referendumu izglasana uz podršku 96,5 procenata birača, pri čemu je 3,5 odsto bilo protiv. Učestvovalo je blizu 1,2 miliona punoljetnih birača.
Bosna i Hercegovina je nezavisnost proglasila nakon dvodnevnog referenduma 1992. godine. No, upravo je tada i počeo rat u BiH. Pritom, treba pomenuti da su lideri bosanskih Srba pozvali pripadnike te etničke zajednice da ne učestvuju na referendumu.
Na birališta u BiH tada je izašlo blizu 2,1 miliona građana, što je bila izlaznost u ravni od 64 odsto. Za nezavisnost su glasali gotovo svi (99,7 procenata).
I raspad SSSR ‘zaokružen’ referendumima
Raspad Sovjetskog Saveza donio je niz referenduma 1991. godine, kako na evropskom, tako i na azijskom tlu.
Što se Evrope tiče, na referendumima su tada nezavisnost izglasale Ukrajina, Litvanija, Letonija, Estonija, te kavkaske države Gruzija, Jermenija i Azerbejdžan.
U Ukrajini je na referendum izašlo gotovo 32 miliona građana – 28,8 miliona podržalo je nezavisnost, dok je 2,4 miliona bilo protiv.
U Litvaniji je nezavisnost izglasana uz 93,2 odsto glasova za, u Letoniji 74,9 procenata, a u Estoniji 78,4.
Nezavisnost Jermenije i Gruzije tada je podržalo čak 99,5 odsto birača – na oba referenduma, dakle, rezultat je bio identičan. Još je ubjedljivije izglasana nezavisnost Azerbejdžana, uz 99,8 procenata glasova za.
Posljednji uspjeli referendum bio je kod nas
Makar za sada, lista uspjelih referenduma, odnosno onih međunarodno priznatih na kojima je obnovljena nezavisnost jedne evropske države, završava se upravo sa Crnom Gorom i 2006. godinom.
18
Ipak, treba naglasiti kako je to bio prvi referendum u Evropi na kojem je za nezavisnost bilo potrebno najmanje 55 odsto glasova.
