Osamnaestogodišnja Viktorija je krenula u ovu nimalo laku priču za koju je potrebna čast i hrabrost, sa osnovnim ciljem podizanja svijesti o učestalosti nasilja nad ženama, bilo ono verbalno, psihičko ili fizičko.
„Ovim projektom želimo da pokažemo da gotovo svaka žena kroz život doživi neki vid uznemiravanja i nasilja; te da ukažemo na to da taj problem nije nešto što se dešava ‘negdje’ i ‘nekome’, već svima: curama koje srećemo u školi, na ulici, u prodavnici. Takođe, želimo na ovaj način da pružimo podršku svakoj ženi koja je bila ili jeste žrtva nasilja, da ih podstaknemo da ne ćute o tome i da im dokažemo da one, koliko god se tako osjećale, zaista nijesu same", ispričala je Viktorija za Skala radio.
Prema njenim riječima sve je počelo na malo djetinjast način, ne očekujući da će projekat ovako i u ovoliko velikom broju odmah da zaživi.
Ona je prvo uputila pismo svojim vršnjacima uz pitanje da li žele da učestvuju i podrže ovaj projekat i za samo sat vremena javilo se oko 50 djevojaka sa kojima je kasnije oformljena grupa u koju su dodavane i prijateljice, pa čak i njihove majke za koje znaju da žele otvoreno da pričaju na temu nasilja.
Za realizaciju i širenje projekta smo izabrale društvene mreže TikTok @nijesisama i Instagram @nijesi_sama koje su široko rasprostranjene i gotovo svako ima pristupi istim.
“Na tim platformama ćemo dnevno objavljivati video snimke na kojima će učesnice projekta odgovarati na pitanja koja se tiču njihovih iskustava koje su imale kao pripadnice ženskog pola putem igre 'Spusti prst'. Naime, vjerujemo da će javnost na ovaj jednostavan, razumljiv i pristupačan način bolje razumjeti ono što se dešava svakodnevno i na šta smo gotovo svi prestali da obraćamo pažnju ne shvatajući posljedice koje takva iskustva ostavljaju. U našim videima se neće pričati o iskustvima poput silovanja i fizičkog napada već o svim onim zanemarenim uznemiravanjima koja su postala toliko učestala i dovela do toga da život u konstantnom strahu postane realnost svih žena“, kazala je Samardžić.
„Ukoliko neko želi u tajnosti da ispriča svoju priču, anonimnost i diskrecija se podrazumijeva. Već su neke cure govorile o svojim iskustvima i to ostaje među nama, poručuje Viktorija i bez njihove želje i dozvole se dalje neće širiti”, navela je ona.
S obzirom na to da su počeli kao mala grupa, prvi cilj projekta je bio da s realizuje početna zamisao, ali ukoliko bi zaživio i došao u žižu interesovanja javnosti, spremni su da se bore i objavljuju priče i potresne ispovijesti i da ne cenzurišu istinu.
Ovo je nešto o čemu ne smije nikada više da se ćuti i da se javnost kad je već kasno čudi kako se to uopšte dešava, a zatvarale su se oči pred svim onim stvarima koje su prethodile krajnjem činu, kaže Samardžić.
„Spremne smo da javno pričamo o tome. Mi nismo pravnici, niti sudije, nemamo takvu vrstu moći, ali smo spremne da javno govorimo, vjerujući da će nam ostale organizacije i organi vlasti izaći u susret i da će nas čuti“, kaže ova mlada djevojka.
Na pitanje Skala radija da li su spremni da pomognu djevojkama i ženama, žrtvama bilo koje vrste nasilja, pa makar nasilnik bio i njihov otac, brat, komšija, kum, Viktorija je odgovorila da se to podrazumijeva. Jer kao i što žrtva može biti svako ukoliko su djevojke i žene spremne da bez cenzure pričaju o tome, tako i nasilnik može biti svako. One će biti podržane i jasno im je stavljeno do znanja da imaju leđa, oslonac i čvrstu kičmu, da stanu iza njih i da se svi skupa izbore za svim nevoljama.
Jedno od pitanja bilo je i koliko je ovaj projekat izvan politike ili u njenoj službi, ima li primjese ikakve politike.
„Projekat je apsolutno apolitičan, nije riječ ni o nevladinoj organizaciji, jer je sve krenulo spontano", poručila je ona.
U grupi u kojoj su učenice i Viktorija kao osnivač, je kako kaže, zabranjena svaka priča o politici. Upravo zbog toga da ne bi dolazilo do svađa i razdora u grupi.
Ova grupa ili zajednica, neće biti način da se promoviše ili kalja pojedina politička organizacija, partija ili slično, zato što nas politika kao takva ne zanima, kategorična je Samardžićeva.
