Trend rasta bio je prekinut 2020. godine, kada je zbog okolnosti izazvanih korona krizom, ukupna spoljnotrgovinska razmjena zabilježila pad u odnosu na prethodnu godinu i iznosila 2,5 milijarde eura.
Tokom 2022. godine uvezli smo robu čija je ukupna vrijednost iznosila 3,534 milijarde eura, što je za 41,1 odsto više nego tokom krizne 2021. godine. Očekivano, rastao je i izvoz koji je prošle godine dostigao 700,3 miliona eura, a u odnosu na 2021. je bio veći za 60,2 odsto. To znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 19,8 odsto, a ovaj odnos je za godinu je uvećan 17,4 odsto.
Crna Gora tokom prošle godine najviše je uvozila iz Srbije, Kine, Grčke i Njemačke. Statistika pokazuje da je Srbija zemlja u koju najviše i izvozimo, kao i Švjacarska, Bosna i Hercegovina, Slovenija i Luksemburg.
Prošle godine, najviše smo izvozili sirovi aluminijum i to vrijednosti oko 171 milion eura ili 24 odsto, odnosno gotovo četvrtinu izvoza. Samo milion manje izvezli smo električne energije, 170 miliona eura ili 24 odsto.
Takođe, među najzastupljenijim proizvodima su i ljekovi. Tako smo prošle godine izvezli ljekove u vrijednosti 33 miliona eura, kao i ulja dobijena od nafte i ulja dobijena od bitumenoznih minerala, kao i drvo obrađeno po dužini, oko 27 mililiona eura.
S druge strane, i dalje su najviši udio u uvozu imale mašine i transportni uređaji sa 709,9 miliona, od čega se na drumska vozila odnosilo 228,5 miliona, a na električne mašine i uređaji još 142,3 miliona eura.
U posmatranom petogodišnjem period spoljnotrgovinsku razmjenu Crne Gore karakteriše deficit trgovinskog bilansa koji je u 2022. godini dostigao iznos od 2,8 milijarde eura.
