„Osnovnu školu sam počeo u rodnom kraju u Matagužima. Još od početka sam negdje se trudio da što više učim i da napredujem iz godine u godinu. I onda sam i na kraju osnovne škole bio nagrađen diplomom Luča. Nakon toga sam upisao Srednju ekonomsku školu“, kaže Popović.
U odabiru srednje škole pomogla mu je porodica i stariji brat.
„Tu takođe nisam imao puno problema po pitanju knjige i učenja, i onda sam nastavio da se usavršavam. Ekonomija mi se svidjela i posljedično tome ekonomski fakultet je bila stanica nakon toga“, priča Popović.
Fakultet je upisao 2017. godine i završio ga u roku sa prosjekom 9.56.
„Nikada nisam težio tome da imam sve desetke ili da izvučem prosjek, da zvuči što ljepše. Prosjek, iako djeluje možda smješno, je spontano nastao iz razloga što sam se trudio da naučim svaki predmet. Čak nisam puno koristio ni ono naše pravo na popravne ispite. Već to što sam naučio, prezentovao sam tog dana i shodno tome dobio ocjenu koju zaslužujem. Počeo sam sa desetkama i onda se taj ritam nastavio“, kaže najmlađi doktor ekonomskih nauka.
Na fakultetu je upoznao i mnogo prijatelja i djevojku, tako da ga za njega vežu najljepše uspomene.
Njegov mentor profesor Milivoje Mićo Radović kaže da se Popović izdvajao po mnogo čemu.
„Po brzini razmišljanja, po postojanosti i po karakteru koji cijeni vrijednosti. Vrijednosti od onih tradicionalnih do onih životnih, koje poštuje i čuva, jer da bi bili kompletni i da bi bili obrazovani, kao što je najmlađi doktor nauka u Crnoj Gori obrazovan, u tumačenju najšire riječi obrazovanja, znači imati obraz i znati“, kaže Radović.
Kaže da je splet okolnosti doveo do toga da postane mnajmlađi doktor.
„Ja sam se trudio da sve svoje obaveze završavam na vrijeme. Imao sam punu podršku od strane moje porodice, od strane profesora sa kojima sam sarađivao, tako da sve je bilo na meni praktično. Moje je bilo da radim i da istražujem, tako da su se kockice sklopile na taj način“, kaže on.
Ne planira da stane, već će nastaviti da se usavršava.
„Trudio sam se da budem uključen u vanškolske aktivnosti, putovao sam koliko sam mogao, usavršavao se, družio se, što je najvažnije, jer potrebni su i ti periodi i opuštajući i svi ostali porodični momenti koji će nas graditi istovremeno i kao ličnost, a ne samo da se gradimo u profesionalnom smislu. Naša stvarnost može biti lakša ili teža, ona ne treba da bude izgovor bilo kome od nas da ne uradimo ono što je do nas“, smatra Popović.
U suštini, bavi se ekonomskom nejednakošću jer je primijetio da su trendovi takvi da postoji konstantno obogaćenje najbogatijih.
„I sada kapitalizam sam po sebi je takav, sistem u kojem živimo je takav i to je normalno i trebaju oni koji ulažu da dobijaju povraćaj za to ulaganje, ali na isti taj način ne treba zanemarivati ni one koji pomažu u tom procesu. Zato što ekonomska nejednakost postaje problematična ako raste tokom vremena, to se upravo i dešava. I onda to može dovesti do socijalnih nemira s jedne strane, ali i s ekonomske strane može dovesti do smanjene potrošnje“, upozorava on.
On objašnjava tu tezu.
„Ako se smanjuje dohodna moć stanovništva, većine stanovništva, znači ona nije na onom nivou na kojem je bila prije 20-30 godina, vi onda imate usporavanje ekonomskih aktivnosti. Imate sada obrnutu spiralu. Ako je manja potrošnja, ako je manjak prirodnog rasta i razvoja, imate manje investicije, a samim tim vaš rast i razvoj se usporava“, kaže mladi doktor.
Nada se da dolaze lijepe stvari u budućnosti.
„Ja ću biti spreman. Nadam se da ću nastaviti da radim na fakultetu, da ću nastaviti da istražujem, da ću se družiti sa studentima, truditi se da njima budem koristan“, zaključio je Popović.
